Prema nedavnoj reviziji Državne revizorske institucije, prevare i obmane u vezi sa hranom u Srbiji nisu u potpunosti zakonski regulisane i sankcionisane, što može negativno uticati na bezbednost hrane i zdravlje stanovništva. Na godišnjem nivou, oko 600 miliona ljudi širom sveta oboli od bolesti koje se prenose putem hrane. U Srbiji, najveće obmane potrošača uključuju proizvode kao što su čokolade, sokovi, kafa, med, sir, crni hleb i rakija.
Revizija je takođe utvrdila da ne postoji obaveza obaveštavanja javnosti o utvrđenim prevarama u vezi sa hranom, te je Državna revizorska institucija preporučila Ministarstvu poljoprivrede da uvede termin „prevare u vezi s hranom“ u zakonsku regulativu. Predsednik Državne revizorske institucije Duško Pejović istakao je da je korišćenje higijenski ispravne hrane od primarnog značaja za zaštitu života i zdravlja stanovništva, te je neophodno urediti sistem proizvodnje, prometa, kontrole i potrošnje hrane, kako bi se osigurala bezbednost hrane.
Detekcija falsifikovanih prehrambenih proizvoda zahteva korišćenje odgovarajućih metoda, kao što su klasične metode poput određivanja tačke smrzavanja mleka ili testa skroba, kao i enzimske, genetske ili instrumentalne tehnike. Nedostatak kontinuiteta u monitoringu hrane takođe predstavlja problem.
Iako je Zakonom o sigurnosti hrane predviđen institucionalni okvir za efektivno uspostavljanje sistema procene rizika u sektoru bezbednosti hrane na nacionalnom nivou, revizija je pokazala da ove aktivnosti nisu sprovedene na adekvatan način.
Prema izveštaju, najčešće prevare potrošača uključuju čokoladu, sokove, kafu, med, sir, crni hleb i rakiju. Čokolada se često predstavlja kao čokolada, iako je zapravo reč o šećernoj tabli, dok se sokovi prodaju kao voćni iako ne sadrže određeni procenat voća naveden u deklaraciji pr
Ovi načini prevare kupaca u vezi sa hranom postaće deo zakona
