U idiličnom selu Vojula nadomak Kučeva, svaki kraj ima svoje običaje, a štule su svakako jedan od najupečatljivijih. Štule su se nekad koristile za prelazak preko reke Pek u Homoljskom kraju, ali danas su postale deo hobija i tradicije u ovom selu. Kulturno umetničko društvo „Štule“ okuplja članove svih uzrasta, od najstarijeg člana u osmoj deceniji do sedmogodišnjeg najmlađeg člana. Igra na štulama je nešto što se prenosi s kolena na koleno u selu, gde deca vežbaju ravnotežu, vežbajući vlaška kola ili igrajući fudbal na štulama.
Štule se prave od lipovog drveta, koje je najmekše i najpogodnije za početnike, a kasnije se mogu koristiti i druga drva. Učiteljica u seoskoj Osnovnoj školi „Slobodan Jović“ u Voluji, Rozica Dragojlović, ističe važnost pravilne izrade štula, sa račvanjem grane i dobro urađenim gazištem za nogu. Igranje na štulama zahteva umeće, balans i koordinaciju ruku i nogu, a deca se trude da ostanu što stabilnije i ne padnu.
Voluja je jedino selo u Srbiji koje neguje tradiciju štulanja, prenoseći je na mlađe generacije. Ovaj običaj je postao deo identiteta sela, gde se s ponosom predstavljaju na manifestacijama. Čak i ako roditelji mališana nisu igrali na štulama, to su svakako radile njihove bake i deke, čime se tradicija štulanja već duboko ukorenjena u kulturu sela.
U selu Vojula, svako dete zna da stane na štule kada stasa za školu, a tradicija igre na štulama se čuva i prenosi s ljubavlju. Kroz igru na štulama deca usvajaju veštine, učeći kako da ostanu stabilni, koordinirajući ruke i noge, a sve to uz osmeh na licu. U ovom selu, štule nisu samo stari običaj već deo svakodnevice, deo identiteta i ponosa, čuvajući tradiciju i nasleđe Homoljskog kraja.
