Jedna od najkontroverznijih biljaka koje su stigle u Srbiju je paulovnija, koja je od samog početka izazivala brojne nedoumice. Mnogi ljudi su se suočili sa prevarama prilikom nabavke sadnog materijala, dok su neki od njih dobijali loš kvalitet biljaka, a drugi nisu ni znali da postoji više vrsta ove biljke, od kojih većina nije pogodna za srpske klimatske uslove.
Na kraju su opstali samo oni uzgajivači koji su ozbiljno shvatili gajenje ove biljne kulture, dobro se informisali i kupovali sadni materijal od proverenih proizvođača, prateći savete stručnjaka. Iako su izazovi bili brojni, paulovnija ostaje biljka koja izuzetno brzo raste i čija je korist višestruka.
Ovo drvo je poznato po svojoj vlaknatoj strukturi koja sadrži vazdušne pore, što ga čini izvanrednim izolacionim materijalom. Takođe, otporno je na vlagu, zadržava svoju formu čak i u ekstremnim uslovima, a može se koristiti i kao ogrev. Osim toga, paulovnija je medonosna biljka, što je čini korisnom u pčelarstvu, dok se njeni listovi mogu koristiti kao stočna hrana.
Postoji devet različitih vrsta paulovnije, kao i brojne hibridne varijante, ali se za srpske uslove preporučuje hibrid Paulownia bellisia, koji je prilagođen lokalnoj klimi i zemljištu te nije invazivan. Kada se koristi za ogrev, paulovnija se može seći ranije, dok je za prvu eksploataciju kao tehnička građa potrebno da raste osam do deset godina nakon čepovanja.
Optimalni uslovi za gajenje paulovnije uključuju nadmorsku visinu do 1.200 metara, dok se ne preporučuje sadnja na kiselijim zemljištima ili mestima sa zabarenom zemljom. Takođe, visoke podzemne vode i zemljišta koja ne propuštaju vodu su faktori koji mogu negativno uticati na uzgoj ove biljke. Paulovnija nije imuna na napade štetočina, što dodatno komplikuje njen uzgoj.
U industriji se drvo paulovnije koristi za izradu muzičkih instrumenata, dok se primenjuje i u brodogradnji, avio-industriji, kao i za izradu različitih proizvoda poput dasaka za jedrenje, montažnih kuća, stolarije, parketa, nameštaja i igračaka.
Jedna od najvećih prednosti paulovnije je njena brzina rasta. Tokom prve vegetacijske sezone, stabla mogu dostići visinu od šest metara, dok svake naredne godine mogu dobijati od tri do četiri centimetra u prečniku. U idealnim uslovima, stabla mogu dostići visinu od 20 metara i obim debla od 40 cm za pet do sedam godina, a spremna su za industrijsku upotrebu za sedam do deset godina.
Važno je napomenuti da stabla paulovnije sagorevaju poput plina, a kalorijska vrednost jednog kubika ovog drveta je ekvivalentna kalorijskoj vrednosti jednog kubika mrkog uglja. U praksi, jedan hektar na kojem može da raste do 6.200 sadnica može doneti zaradu i do 50.000 evra u roku od četiri godine, ukoliko se gaji u optimalnim uslovima.
Uz sve ovo, paulovnija se postavlja kao potencijalno profitabilna biljka, koja ne samo da pruža ekološke koristi, već može i značajno doprineti ekonomiji onih koji se odluče za njen uzgoj. S obzirom na sve prednosti i izazove, paulovnija ostaje tema o kojoj se u srpskom agraru često raspravlja, a njena popularnost može rasti ukoliko se pruže adekvatni resursi i informacije o njenom uzgoju.
