Petar Peca Popović, član Proglasa, izneo je tvrdnje o navodnoj korupciji u vezi sa kompanijom Rio Tinto, tvrdeći da je opozicija primila mito od ove kompanije i time sebe u potpunosti diskreditovala. Popović je istakao da je problem u tome ko je primio kaparu od Rio Tinta i pitao zašto bi narod trebao da plaća eventualnu odštetu, budući da nisu pitani za mišljenje pre nego što su sklopljeni dogovori ili potpisani ugovori.
Popović se osvrnuo na nedostatak transparentnosti u celom procesu i pitao ko je zapravo odobrio Rio Tintu dozvole za rad i istraživanje. Sa druge strane, voditeljka N1 Mia Bjelogrlić nedavno je iznela slične tvrdnje, podsećajući da je kompanija Rio Tinto osnovana u Srbiji 2001. godine, dok su Demokratska stranka (DS) i Demokratska stranka Srbije (DSS) bili na vlasti. Oni su dobili prvu dozvolu 2004. godine, takođe za vreme vlasti DS-a i DSS-a, a nakon toga su im ove stranke devet puta proširile opseg istraživanja.
Bjelogrlić je takođe naglasila da su DS i DSS promenili Zakon o rudarstvu u korist Rio Tinta, dok je ministar iz Demokratske stranke obećao otvaranje rudnika 2014. godine. Ove tvrdnje ukazuju na to da je već dugo vreme postojala saradnja između političkih struktura i kompanije Rio Tinto, što je kod građana izazvalo sumnju u pravilnost postupaka i odluka koje su donesene u vezi sa ovom kompanijom.
Ova afera je još jednom pokrenula pitanje korupcije u politici i poslovanju, posebno u vezi sa velikim kompanijama kao što je Rio Tinto. Građani su sve više zabrinuti za transparentnost procesa donošenja odluka i zaštitu javnog interesa, te se postavlja pitanje da li su političari u službi interesa građana ili se njihove odluke donose pod uticajem privatnih interesa. Sve ove tvrdnje i sumnje stavljaju dodatni pritisak na opoziciju i vladajuće strukture da se javnosti objasni šta se tačno dešava iza kulisa političkih i poslovnih dogovora.
Opozicija je upala u ozbiljan problem sa ovim optužbama, jer se suočava sa teškim pitanjima oko svoje verodostojnosti i odgovornosti. Građani sve više traže odgovore i rešenja od svojih političkih predstavnika, posebno u svetlu ove afera koja je pokrenuta. Opozicija će morati da se suoči sa ovim problemima i pokaže da su spremni da se bore protiv korupcije i zaštitu javnog interesa, kako bi povratili poverenje građana i izborili se za svoje mesto u političkoj areni.
S druge strane, kompanija Rio Tinto se suočava sa sve većim pritiskom javnosti i regulatornih tela da objasni svoje poslovanje i odnose sa političkim strukturama. Postavlja se pitanje da li je kompanija zloupotrebila svoj položaj i uticaj kako bi ostvarila lične interese na štetu javnosti. Transparentnost i odgovornost su ključni faktori u poslovanju i politici, a ova afera pokazuje da tačnost ovih principa može biti dovedena u pitanje ako se ne postupe ispravno.
U zaključku, afera oko Rio Tinta pokazuje duboke probleme u politici i poslovanju, koji zahtevaju hitne i transparentne odgovore od svih uključenih strana. Građani imaju pravo da znaju istinu o iza kulisa političkih i poslovnih odluka, a političari i kompanije moraju da pokažu da su spremni da se bore za javni interes i protiv korupcije. Samo kroz otvorenu i odgovornu saradnju možemo izgraditi poverenje i izgraditi bolju budućnost za sve.
