Novo istraživanje je otkrilo da preko 95% zaliha serotonina, poznatog kao periferni serotonin, se proizvodi u našim crevima. Periferni serotonin utiče na varenje i ne prelazi krvno-moždanu barijeru, ali igra ključnu ulogu u održavanju zdravlja našeg probavnog sistema. Proizveden u gastrointestinalnom traktu, periferni serotonin kontrolira kontrakcije creva, sekreciju tečnosti i čini talase električnih aktivnosti koji guraju hranu kroz probavni sistem. Zdravlje našeg stomaka direktno utiče na proizvodnju hormona sreće.
Nedavna istraživanja su pokazala da komunikacija između mozga i stomaka utiče na naše raspoloženje, ponašanje, koncentraciju i učenje. Mikroorganizmi u crevima neprekidno šalju poruke do centara u mozgu koje mogu pozitivno uticati na naše mentalno zdravlje. Ovo otvara pitanje kako možemo poboljšati sastav mikrobioma gastrointestinalnog trakta kako bismo olakšali simptome depresije, anksioznosti, poremećaja pažnje, hroničnog stresa i neurodegenerativnih bolesti.
Kako bismo održali zdravlje našeg probavnog sistema i poboljšali proizvodnju perifernog serotonina, važno je obratiti pažnju na ishranu. Ishrana bogata vlaknima, voćem, povrćem, integralnim žitaricama, fermentisanim namirnicama poput jogurta, kefira i kiselog kupusa, kao i probiotskim dodacima može imati pozitivan efekat na sastav crevne flore. Unos zdravih masnoća, poput omega-3 masnih kiselina, takođe može podržati zdravlje creva. Redovna fizička aktivnost takođe ima pozitivan uticaj na rad probavnog sistema.
Osim ishrane, važno je izbegavati stres i pronaći načine za opuštanje, kao što su joga, meditacija ili šetnje u prirodi. Nedostatak sna može takođe uticati na zdravlje creva, pa je važno osigurati adekvatan odmor.
Uz ishranu i načine za smanjenje stresa, suplementi kao što su probiotici i prebiotici mogu pomoći u održavanju zdrave crevne flore i podršci proizvodnji perifernog serotonina. Takođe, konsultacija sa nutricionistom ili lekarom može pomoći u razumevanju individualnih potreba i prilagođavanju ishrane i navika za održavanje zdravlja probavnog sistema.
Ova istraživanja imaju potencijal da promene način na koji razmišljamo o mentalnom zdravlju i doprinose razvoju novih tretmana za različite mentalne poremećaje. Povezanost između creva i mozga otvara mogućnosti za nove terapije i pristupe lečenju depresije, anksioznosti i drugih mentalnih problema. U budućnosti možemo očekivati da će se pristupi mentalnom zdravlju sve više fokusirati na poboljšanje zdravlja probavnog sistema, što bi moglo imati značajan uticaj na milione ljudi širom sveta.
U zaključku, istraživanja su pokazala da zdravlje našeg probavnog sistema direktno utiče na proizvodnju hormona sreće poput perifernog serotonina. Ishrana bogata vlaknima, voćem, povrćem i zdravim mastima, kao i redovna fizička aktivnost, su ključni faktori za održavanje zdravlja creva. Dodatno, smanjenje stresa i pronaći načine za opuštanje, uz eventualnu upotrebu suplemenata, mogu pomoći u održavanju zdravlja probavnog sistema. Ova saznanja imaju potencijal da promene način na koji tretiramo mentalne poremećaje i otvaraju nove terapijske pristupe koji se fokusiraju na poboljšanje zdravlja creva.
