Na Kosovu i Metohiji identifikovano je skoro svih vidova ekstremizma, što je posebno vidljivo tokom skorašnje predizborne kampanje, kako navodi izveštaj nezavisne medijske organizacije Sbunker iz Prištine. Ovaj izveštaj otkriva da su različiti oblici ekstremizma prisutni u ovom delu regiona, te je Euronews Srbija istražio ko najviše širi ekstremističke stavove.
Jedan od oblika ekstremizma koji je ranije bio prisutan, islamsko vehabističko opredeljenje, smanjeno je kod Albanaca kao i kod dela Roma i Aškalija na Kosovu. Ipak, pojavili su se novi oblici ekstremizma, uključujući etnonacionalizam, anti-rodni narativ, verski ekstremizam, antiislamsku retoriku i politički ekstremizam. „Ovi oblici se često preklapaju i dele elemente sa ekstremizmom krajnje desnice“, istakla je Adeljina Hasani iz Sbunker-a.
Za uspešno suprotstavljanje ovim oblicima ekstremizma potrebno je aktivirati javnost i obrazovne institucije, kao i sprovesti kampanje protiv dezinformacija. Problem nastaje kada oni koji bi trebali da se bore protiv ekstremizma zapravo sami sprovode ekstremističke stavove. Srđan Simonović iz Humanog centra Mitrovica ukazuje na „ekstremno ponašanje institucija iz Prištine“, tvrdeći da se radi o teroru institucija, pri čemu je pritisak dolazio od režima iz Prištine i ispoljavao se kroz policijsku represiju.
Pored pojedinaca i grupa, i deo političkih stranaka propagira ekstremne stavove, što posebno utiče na mlade ljude, a sve to se širi putem društvenih mreža. Bard Bakija iz Sbunker-a naglašava da ove struje utiču na javni diskurs, oblikuju debate i stvaraju okruženje u kojem je govor mržnje postao normalan.
Isključivost je bila prisutna i tokom poslednje predizborne kampanje, a istraživanja pokazuju da je Pokret Samoopredeljenje Aljbina Kurtija prednjačio u širenju ekstremističkih stavova. Simonović upozorava da ukoliko Kurti ne dođe na čelo izvršne vlasti, odnosi među zajednicama bi se mogli relaksirati, ali da bi se odnosi među političkim partijama u albanskom nacionalnom korpusu mogli dodatno zaoštriti.
Pooštravanje odnosa postalo je očigledno odmah nakon završetka izbora, kada je Kurti sa govornice pred masom ljudi nazvao svoje neistomišljenike pogrdnim imenima. Ovakve izjave dodatno doprinose eskalaciji tenzija i stvaranju atmosfere neprijateljstva među različitim zajednicama.
U svetlu ovih dešavanja, važno je napomenuti da ekstremizam na Kosovu i Metohiji ne dolazi samo od strane pojedinaca ili manjih grupa, već i od institucija i političkih stranaka koje svojim delovanjem i retorikom doprinose širenju netolerancije. Bez adekvatne reakcije i svesti o ozbiljnosti situacije, postoji rizik od daljeg pogoršanja međunacionalnih odnosa i jačanja ekstremizma.
S obzirom na sve ove faktore, stručnjaci upozoravaju na potrebu za hitnim akcijama koje bi uključivale sve segmente društva, od obrazovnih institucija do medija, kako bi se suprotstavili ekstremizmu i promovirali dijalog i razumevanje među različitim zajednicama. Samo zajedničkim naporima može se stvoriti okruženje koje će biti otporno na ekstremističke i radikalne stavove, a time i doprineti stabilnosti u regionu.
