Tamni oblaci nadvijaju se nad tradicionalnim stočarstvom u Srbiji, a vlasnici gazdinstava često biraju da štede svaki dinar, pozivajući veterinare samo kada su životinje već ozbiljno obolele. U međuvremenu, u urbanim sredinama, vlasnici kućnih ljubimaca bez oklevanja otvaraju novčanike za lečenje svojih četvoronožnih prijatelja, stvarajući tako nov, unosniji svet veterinarske medicine. Ova situacija postavlja pitanje: ko će lečiti preostala stada Srbije kada poslednja generacija „velikih“ veterinara odluči da se povuče iz posla.
U Vojvodini, kućni ljubimci dominiraju veterinarskom praksom. Stručnjaci ukazuju na to da se negativni trendovi u stočarstvu odražavaju i na lečenje krupnih životinja. Vlasnici poljoprivrednih gazdinstava često pozivaju veterinare samo kada je „stani-pani“, dok su vlasnici kućnih ljubimaca spremni da plate koliko god treba za njihovo lečenje. Ova razlika u pristupu dovela je do toga da se sve više mladih veterinara odlučuje za praksu koja se bavi kućnim ljubimcima, dok se velika praksa suočava sa smanjenjem broja zainteresovanih.
U Srbiji se trenutno bavi veterinarskom delatnošću oko 1.015 firmi, a prihodi ovih firmi u 2023. godini iznosili su 14,6 milijardi dinara. Ipak, u privatnoj praksi se procenjuje da ih ima mnogo više, posebno u Vojvodini. Iako bi se očekivalo da u regionu sa razvijenom poljoprivredom preovlađuju veterinari koji se bave velikom praksom, situacija je obrnuta. Kućni ljubimci sada imaju primat, a u veterinarskim ambulantama preovlađuju doktorke.
Mlađi veterinari sve ređe biraju rad sa stokom. Dr Žolt Kalo iz Veterinarske komore Srbije ističe da je pre 20 godina trećina svršenih studenata veterine birala veliku praksu, dok danas to čini manje od 5%. U velikoj praksi veterinari se suočavaju sa problemima kao što su nedostatak poštovanja, niska plaćanja i sve veći troškovi.
Veterinari na velikim gazdinstvima često su u situaciji da rade fizički težak posao, a u isto vreme ne dobijaju odgovarajuće naknade. Mnogi vlasnici gazdinstava odlučuju da sami leče životinje, što može biti opasno. U Veterinarskoj komori Srbije primećuju da domaći poljoprivrednici sve više preuzimaju odgovornost za lečenje, a veterinar se poziva samo u hitnim slučajevima.
U međuvremenu, mala praksa u veterini postaje sve zastupljenija. Otvaranje ambulante zahteva najmanja ulaganja, dok su za otvaranje veterinarske klinike potrebne znatne investicije. Iako se stočni fond smanjuje, postoji i dalje mnogo posla za veterinare, ali se mladi sve manje odlučuju za rad u velikoj praksi, što predstavlja ozbiljan problem za budućnost stočarstva u Srbiji.
U opštini Inđija, veterinar Zoran Knežević razmišlja o smanjenju broja zaposlenih zbog opadanja potražnje za lečenjem poljoprivrednih životinja. „Rapidno je opao broj velike stoke kod poljoprivrednika“, kaže Knežević, dodajući da su kućni ljubimci jedina grana veterinarske prakse koja trenutno raste. Mnogi vlasnici su spremni da potroše značajne sume novca na lečenje ljubimaca, dok se lečenje krava često doživljava kao trošak.
Veterinari u Srbiji suočavaju se i sa problemom niskih prihoda. Prema istraživanju, veterinari u Srbiji zarađuju najmanje u Evropi, sa prosečnim prihodom od samo 12.087 evra godišnje. Ova situacija dodatno otežava privlačenje mladih veterinara u ovaj sektor.
Veterinari se suočavaju sa sve većim troškovima i administrativnim opterećenjima, a mnogi od njih razmišljaju o preusmeravanju na rad sa malim životinjama, koje donose veće prihode. Bez hitnih intervencija, veliki deo veterinarske prakse u Srbiji može doći u opasnost, a budućnost stočarstva ostaje neizvesna.
