Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ objavio je da početak Božićnog posta donosi značajnu promenu u načinu ishrane. Potrebno je voditi računa o unosu proteina i kalcijuma, jer u ishrani nema mesa, mleka i mlečnih proizvoda. Posna hrana, pripremljena na vodi ili malo ulja, lakše se vari od masne hrane, ali mnogi nemaju osećaj sitosti nakon obroka zbog takvog načina pripreme hrane. Zbog toga se povećava unos hleba, testenine, džema, koštunjavog i suvog voća, što može dovesti do viška kilograma. Institut preporučuje redovne, umerene i raznovrsne obroke kako bi se to izbeglo.
Umesto slatkog peciva ili hleba sa džemom, preporučuje se obrok od ovsenih, ražanih ili speltinih pahuljica, kaša od dvozrne pšenice – polbe, ovsenog griza, prosa, uz dodatak badema, voća i cimeta. U zimskom periodu, voće i povrće, zajedno sa žitaricama i ribom, čine osnovu ishrane. Jabuke, mandarine, pomorandže, sa visokim sadržajem vlakana i vitamina C, uz manju količinu orašastih plodova, mogu se jesti kao užina. Povrće se može grilovati ili ispeći u rerni sa malo maslinovog ulja i začinima ili napraviti salatu uz ribu ili crni hleb.
Semenke bundeve, zbog svog bogatog sadržaja vitamina, minerala, vlakana i antioksidanasa, imaju značajnu hranljivu vrednost. Preporučuje se konzumacija kelja, spanaća, blitve, karfiola, zelene i kupus salate, salata od celera, cvekle, šargarepe kao laganu večeru. Institut savetuje da se dva do tri puta nedeljno jede riba, mahunarke poput pasulja, sočiva i leblebija, u kombinaciji sa žitaricama.
Izvori kalcijuma su susam, tunjevina, losos, ovsene pahuljice, biljna mleka obogaćena kalcijumom i vitaminima. Treba voditi računa o šećerima koje sadrže. Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ ističe važnost pravilne ishrane tokom Božićnog posta kako bi se očuvalo zdravlje i sprečile neželjene posledice.
