Komisija za zaštitu konkurencije pokrenula je postupak protiv četiri trgovinska lanca: Delhaize, Mercator, Dis i Univerexport zbog sumnje da su dogovarali cene. Tokom više meseci pratila je cene za 35 istih proizvoda kod ovih prodavaca i zaključila da su one identične. Takođe, Komisija je primetila da je rast cena u maloprodaji bio skoro duplo veći od inflatornih pritisaka.
Postavlja se pitanje šta ukoliko se dokaže da je to istina i kako se uopšte formiraju cene na srpskom tržištu.
Profesor Ekonomskog fakulteta Velimir Lukić kaže za Euronews Srbija da su tri ključna faktora kada je reč o formiranju cena, a to su troškovi kompanije koje ima u vezi sa prodajom proizvoda, tražnja pa u slučaju da je ona jaka za neki proizvod, cene mogu da se povećaju, i delovanje konkurencije.
– Ukoliko konkurencija deluje jače na vas, vi ćete svakako morati da se odreknete dela profita zbog toga da biste ostali konkurentni na tržištu – dodaje on.
A na pitanje šta potrošači mogu da učine povodom toga, pravnik iz Udruženja „Efektiva“ Jovan Ristić kaže za Euronews Srbija da potrošač u uslovima tržišne ekonomije i kada postoji normalna konkurencija, ako je jedan subjekt skup, odlazi kod drugog subjekta i bira ono što mu više odgovara.
– Nekome je bitno da kupi skuplje, a kvalitetnije. Nekome je bitnije da kupi jeftinije, ali je izbor na nama. Ali, ipak, bitno je da ta konkurencija bude fer. Kad se ovakve stvari dešavaju, u stranim zemljama ljudi rade bojkote. Mi ovde moramo da se oslonimo na Antimonopolsku komisiju, koja se probudila iz dubokog sna. Ne kritikujemo samo mi, i drugi je kritikuju zbog toga što ima vrlo malo pokrenutih postupaka u zemlji, za koje se čini običnom čoveku da postoje dogovorene cene, posebno kad kupuje po prodavnicama – rekao je Ristić.
On kaže da u slučaju da Komisija za zaštitu konkurencije u postupku koji je pokrenula utvrdi prekršioce, njima može biti izrečena kazna do 10 odsto godišnjeg prihoda kazna.
Profesor Lukić je naveo da Komisija za zaštitu konkurencije do sada u svojim aktivnostima nije proizvela velike efekte u smislu toga da su je protiv nekih privrednih subjekata preduzeta neka mera i da je njihovo poslovanje patilo.
– Ovo je jedan od velikih, čini mi se, napora i planova poduhvata Komisije za zaštitu konkurencije gde će ona nastojati da proveri svoje slutnje i sumnje da je došlo do povrede konkurencije. Formulacija prekršaja koju koristi Komisija za zaštitu konkurencije jeste restriktivni sporazum. Restriktivni sporazum podrazumeva jedno neposredno ili posredno dogovaranje, odnosno kooperaciju, koordinaciju između aktera koji treba da budu direktni konkurenti, koji naravno ide na štetu potrošača – objasnio je profesor.
Prema negovim rečima, za povredu konkurencije na godišnjem nivou maksimalan penal je do 10 odsto godišnjeg prihoda kompanije.
– Ako Komisija izađe sa nalogom i kompanije koje moraju po tom nalogu da postupe ne postupe, one moraju na dnevnom nivou da plaćaju između 500 i 5.000 evra dodatne kazne. Dakle, za svaki dan prekoračenja ispunjenja dostavljenog naloga. To su kazne koje kod nas do sad nis…
Ostatak teksta možete pročitati na Euronews Srbija.
