Srpski teatrolog i nekadašnji upravnik Pozorišta mladih u Novom Sadu, Miroslav Radonjić, preminuo je u 89. godini. Vest o njegovoj smrti primljena je sa velikom tugom, a mnogi su izrazili saučešće i poštovanje prema njegovom delu. Radonjić je bio prepoznat kao jedan od vodećih kulturnih delatnika svog vremena, ostavljajući dubok trag u srpskom pozorištu.
Na čelu Pozorišta mladih bio je od 1973. do 1981. godine. Tokom njegovog upravljanja, pozorište je postalo poznato po izvođenju domaćih dramskih dela, ali i po inovacijama u formatu predstava, uključujući „živu scenu“ koja je doprinela razvoju i popularizaciji pozorišne umetnosti među mladima. U tom periodu, Pozorište mladih je uvelo i vrhunske strane i domaće dramske stvaraoce, čime je otvoren put za brojne nagrade koje je pozorište kasnije dobilo. Ova strategija je značajno obogatila repertoar i doprinela kvalitetu izvođenja.
Miroslav Radonjić rođen je u Užicu 15. avgusta 1936. godine. Njegovo obrazovanje obuhvatilo je nekoliko gradova, uključujući Sokobanju, Aranđelovac, Kragujevac i Beograd, gde je stekao titulu magistra nauka na Filološkom fakultetu. Njegova karijera bila je raznolika, te je pored Pozorišta mladih radio i u Sterijinom pozorju, Pokrajinskom sekretarijatu za kulturu AP Vojvodine, kao i u Pozorišnom muzeju Vojvodine.
Radonjić je bio istaknuti pozorišni kritičar, a njegova stručnost i posvećenost pozorišnoj umetnosti doveli su ga do organizacije brojnih naučnih i stručnih skupova, kao i festivala koji su promovisali pozorišnu kulturu. Njegova sposobnost da prepozna i podrži talentovane umetnike bila je ključna za razvoj pozorišta i ostavilo je neizbrisiv trag na generacije mladih glumaca i stvaralaca.
Osim organizacije i kritike, Radonjić je bio i plodonosan pisac. Njegovi feljtoni, publicistika, književna dela i naučni članci osvetljavali su različite aspekte pozorišne umetnosti, a njegova sposobnost da komunicira o složenim temama na pristupačan način učinila ga je cenjenim autorom. Njegova dela su često izazivala razmišljanje i diskusiju, podstičući publiku da se dublje angažuje sa pozorištem.
Tokom svoje karijere, Radonjić je bio posvećen očuvanju kulturnog nasleđa i unapređenju umetničkog izraza u Srbiji. Njegova vizija pozorišta kao mesta gde se susreću različiti umetnički izrazi, kao i njegovo verovanje u moć pozorišta da oblikuje društvo, ostavili su značajan uticaj na kulturnu scenu. Njegov rad nije bio ograničen samo na pozorište, već je obuhvatao i širu kulturnu politiku, radeći na promociji umetnosti i kulture u Vojvodini i širom Srbije.
Vest o njegovoj smrti potresla je mnoge, a sećanje na njegovo delo i viziju pozorišta nastaviće da živi kroz rad pozorišta i umetnika koje je inspirisao. Radonjić je ostavio neizbrisiv trag u srcima onih koji su ga poznavali, a njegovo nasleđe će biti prenošeno na buduće generacije umetnika i pozorišnih radnika.
Pozorište mladih, kao i mnogi drugi kulturni centri, planiraju da odaju počast ovom velikom umetniku i njegovom doprinosu pozorištu. Mnogi umetnici i kritičari se sećaju Radonjića kao mentora i vizionara koji je verovao u potencijal mladih umetnika i njihovu sposobnost da oblikuju budućnost pozorišne umetnosti. U ovom trenutku tuge za njegovim odlaskom, njegovo nasleđe i uticaj na srpsko pozorište ostaju neprocenjivi.
