Trostruki olimpijski šampion u rvanju, Buvaisar Saitiev, preminuo je u 49. godini života. Ova tužna vest potresla je sportsku zajednicu i mnoge njegove obožavaoce širom sveta. Prema informacijama iz ruskih medija, Saitiev je preminuo u bolnici u Moskvi, gde je bio zbrinut zbog sumnje na trovanje. Dodatno, izveštaji sugerišu da je imao plućnu bolest koja je mogla da doprinese njegovom iznenadnom stanju.
Mihail Mamiašvili, predsednik Ruske rvačke federacije, izrazio je duboko žaljenje povodom gubitka ovog velikog sportiste. „Zvali su me pre deset minuta i rekli mi da se desila ovakva tragedija. Teško mi je da poverujem. Trebalo je sutra da letimo zajedno“, rekao je Mamiašvili za TASS, ne ulazeći u detalje o uzroku smrti Saitieva.
Ramzan Kadirov, predsednik Čečenije, takođe je podelio svoju tugu putem Telegrama, naglašavajući da je Saitiev imao srčanih problema. „I pored svih napora lekara, on je otišao. Ali će zauvek ostati u našim srcima kao čovek koji je svoj život posvetio sportu, podizanju mlađe generacije i službi svom narodu“, napisao je Kadirov.
Buvaisar Saitiev je ostavio neizbrisiv trag u svetu sporta. Tokom svoje karijere, osvojio je tri zlatne medalje na Olimpijadi: prvu u Atlanti 1996. godine u kategoriji do 74 kilograma, zatim u Atini 2004. i poslednju u Pekingu 2008. Njegovi uspesi ne završavaju sa olimpijskim medaljama; Saitiev je takođe osvojio šest zlatnih medalja na Svetskim prvenstvima i isto toliko na Evropskim prvenstvima, potvrđujući svoj status jednog od najboljih rvača svih vremena.
Saitiev je bio poznat po svojoj izuzetnoj tehnici i borbenom duhu, koji su ga izdvojili od drugih takmičara. Njegova sposobnost da se nosi sa pritiscima velikih takmičenja i njegovu posvećenost treninzima i strategijama rvanja poštovali su kako fanovi, tako i njegovi protivnici. Njegovo prisustvo na rvačkom matičnjaku donelo je inspiraciju mnogim mladim rvačima koji su želeli da slede njegove korake.
Osim što je bio izvanredan sportista, Saitiev je bio i mentor mnogim mladim sportistima. Njegova strast prema rvanju i želja da podstakne mlađu generaciju da se bavi sportom bila je očigledna kroz njegov rad i angažman. Bio je primer kako se može spojiti ljubav prema sportu sa željom za doprinosom zajednici.
Njegova iznenadna smrt ostavila je mnoge u tuzi, a sećanje na njega će živeti kroz njegove sportske uspjehe i uticaj na sportsku zajednicu. Tokom godina, Saitiev je stekao poštovanje ne samo kao vrhunski rvač, već i kao osoba koja je svojim delovanjem doprinosila razvoju sporta u Rusiji i svetu.
Svi koji su ga poznavali, kao i njegovi obožavaoci, izražavaju duboko saučešće njegovoj porodici i prijateljima. Ovaj gubitak će se osećati u rvačkim krugovima, ali i šire, jer je Saitiev bio više od sportiste – bio je simbol posvećenosti, discipline i borbe za snove. Njegova ostavština će nastaviti da inspiriše generacije rvača koji dolaze, a njegovo ime će zauvek ostati upisano u istoriji rvanja.
Ovaj tragičan događaj podseća nas na krhkost života i važnost bliskih odnosa koje gradimo sa ljudima koji nas okružuju. Saitiev će biti zapamćen kao jedan od najvećih rvača, čije su medalje i uspesi samo deo onoga što je značio za sport i njegovu zajednicu.
