Sporazum o saradnji između Evropske organizacije za nuklearna istraživanja CERN iz Ženeve i instituta iz Rusije i Belorusije danas prestaje da važi, a taj potez je reakcija na rusku vojnu invaziju na Ukrajinu. Manje od 350 naučnika trenutno ima veze sa nekim ruskim institutom, a većina njih ne živi u Ženevi. Odluka zemalja članica CERN-a odnosi se na saradnju sa ruskim institutima, dok će saradnja sa ruskim naučnicima koji rade sa tom evropskom organizacijom po osnovu drugih sporazuma biti nastavljena.
Reagujući na ruski napad na Ukrajinu u februaru 2022. godine, 24 članice CERN-a odlučile su u decembru prošle godine da završe saradnju sa ruskim istraživačkim institutima. CERN, koji ove godine proslavlja 70. godišnjicu nastanka, ima oko 3.000 zaposlenih i godišnji budžet od 1,5 milijarde dolara. Prema rečima Arnoa Marsolijea iz CERN-a, odsustvo naučnika iz ruskih instituta će se osetiti, ali će organizacija to moći da nadoknadi.
Pošto Rusija nikada nije bila članica CERN-a, već je imala specijalni status posmatrača, ona nije učestvovala u godišnjem budžetu niti je imala prava da donosi odluke, dok je broj naučnika iz Belorusije u ovoj organizaciji uvek bio mali. Ova odluka je deo širih sankcija koje su uvedene Rusiji zbog vojnog napada na Ukrajinu.
CERN je jedna od najpoznatijih svetskih naučnih organizacija, koja se bavi istraživanjem u oblasti nuklearne fizike i fizike elementarnih čestica. Osnovana je 1954. godine i danas okuplja preko 20 evropskih zemalja. Cilj organizacije je istraživanje osnovnih zakona prirode i unapređenje naučnih saznanja kroz eksperimente u velikim akceleratorima čestica.
Odluka o prekidu saradnje sa ruskim institutima nije doneta olako, već je rezultat dubokog razmatranja situacije u svetlu ruske agresije na Ukrajinu. Članice CERN-a su bile jednoglasne u odluci da prekinu saradnju sa ruskim istraživačima kao simboličan gest podrške Ukrajini i osudi agresije Rusije.
Reakcije na ovu odluku su bile podeljene. Dok su neki pozdravili korak CERN-a kao hrabar i principijelan, drugi su izrazili zabrinutost zbog mogućeg uticaja na naučnu saradnju i razmenu znanja. Međutim, većina stručnjaka ističe da je važno osuditi agresiju i kršenje međunarodnog prava, bez obzira na potencijalne posledice po saradnju u oblasti nauke.
CERN je u proteklim decenijama bio centar svetske naučne elite, okupljajući najbolje istraživače iz celog sveta. Međutim, u trenucima krize i sukoba, organizacija se suočava sa izazovima očuvanja svojih vrednosti i principa. Prekid saradnje sa ruskim institutima predstavlja korak ka jasnom stajanju na stranu mira i demokratije, bez obzira na moguće ekonomske ili političke posledice.
Ukrajina je trenutno suočena sa teškim posledicama ruske agresije, a međunarodna zajednica je jedinstvena u osudi ovog čina agresije i podršci suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine. CERN, kao jedna od najznačajnijih naučnih organizacija na svetu, ima važnu ulogu u promovisanju mira, saradnje i razmene znanja među naučnicima iz različitih zemalja.
Ovo nije prvi put da CERN reaguje na političke događaje i krize u svetu. Organizacija je u prošlosti donosila slične odluke u znak solidarnosti sa žrtvama ratova, terorizma i kršenja ljudskih prava. Prekid saradnje sa ruskim institutima je deo te tradicije principijelnog stajanja na strani mira, slobode i demokratije.
Kako se situacija u Ukrajini bude razvijala, očekuje se da će CERN nastaviti da prati događaje i preduzima odgovarajuće korake u skladu sa svojim vrednostima i ciljevima. Naučnici iz celog sveta, uključujući i ruske istraživače, su dobrodošli da sarađuju sa CERN-om na osnovu principa mira, tolerancije i razumevanja.
Ukidanje saradnje sa ruskim institutima predstavlja važan korak ka osudi agresije i podršci žrtvama rata. CERN ostaje posvećen svojoj misiji istraživanja i unapređenja nauke, ali istovremeno jasno stavlja do znanja da neće tolerisati kršenje osnovnih principa demokratije i mira. Naučnici iz Rusije i Belorusije su pozvani da se pridruže zajedničkoj borbi za očuvanje mira i stabilnosti u Evropi i svetu.
