Na današnji dan pre 31 godine, na Vrbanja mostu u Sarajevu, dogodila se tragična smrt mladog para – Srbina Boška Brkića i muslimanke Admire Ismić. Njihova priča, često nazivana sarajevskom verzijom Romea i Julije, ostala je u sećanju kao simbol zajedništva i suživota u ratom razorenom Sarajevu.
Boško i Admira su se upoznali tokom sarajevske Olimpijade, a njihova ljubav je opstala iako su granate zasule grad. Njihovi roditelji podržavali su njihovu vezu, a mladi par je sanjao zajedničku budućnost i život u slobodi, daleko od predrasuda i mržnje.
Planirajući beg iz opkoljenog Sarajeva, Boško i Admira su krenuli ka slobodi 18. maja 1993. godine. Nažalost, njihov pokušaj je okončan na Vrbanja mostu, gde su postali žrtve snajperskog napada. Admira je, smrtno ranjena, dopuzala do Boška i zagrlila ga pre nego što je i sama preminula. Njihova tela su sedam dana ležala na „ničijoj zemlji“, a potom su pokopani na groblju u Lukavici.
Iako njihova ljubavna priča nema spomen-obeležje u Sarajevu, sećanje na njihovu tragičnu sudbinu i dalje živi. Nakon završetka rata, tela su preneta u Sarajevo i sahranjena jedno pored drugog na groblju Lav. Do danas, njihove ubice nisu identifikovane, ostavljajući trag nepravde i tuge. Njihova priča predstavlja svedočanstvo o stradanju i ljubavi usred ratnih strahota, ostavljajući dubok i bolan trag u srcima mnogih.
