Prihod globalne ekonomije će se smanjiti za 19 procenata do 2050. godine zbog zagađenosti životne sredine, pokazuje novo istraživanje Postdam instituta za klimatska istraživanja. Čak i ako bi se emisija ugljen dioksida i ostalih štetnih gasova zaustavila odmah, šteta po svetsku ekonomiju će biti neizbežna i finansijski gubici biće šest puta veći nego što bi bili troškovi zaustavljanja efekta staklene bašte. Studija je bazirana na podacima dobijenim iz 1.600 regiona širom sveta i pokazuje da će se značajno smanjenje prihoda dogoditi u gotovo svim regionima, s najvećim usporavanjem privrednog rasta u Južnoj Aziji i zemljama afričkog kontinenta.
Negativni efekti zagrevanja planete će pogoditi globalnu poljoprivredu, infrastrukturu i produktivnost u mnogim granama privrede. Globalni ekonomski gubici do polovine stoleća će iznositi oko 38 biliona dolara. Prognoze za 2100. godinu su još pesimističnije – ukoliko se emisija štetnih gasova ne zaustavi, prihodi svetske ekonomije biće umanjeni za čak 60 procenata. Zemlje tropskih regiona, koje su već sada suočene s visokim temperaturama, će pretrpeti najveće ekonomske štete.
Nerazvijene zemlje će izgubiti gotovo 58 odsto prihoda više nego razvijene zemlje i pretrpeti ekonomsku štetu veću za 40 procenata nego zemlje koje su najviše doprinele zagađenju i promeni klime svojom industrijskom aktivnošću. Istraživanje jasno ukazuje da je neophodno obustaviti emisiju štetnih gasova i zagađenja kako bi se sprečile dalje štete po globalnu ekonomiju i uslovi života.
