Istraživanje Univerziteta u Kembridžu otkrilo je zabrinjavajuće podatke o stanju botaničkih bašta širom sveta. Naime, ove institucije ne uspevaju da očuvaju najređe i najugroženije vrste biljaka zbog nedostatka prostora i resursa. U analizi koja obuhvata zapise iz 50 botaničkih vrtova i arboretuma tokom poslednjih sto godina, istraživači su identifikovali oko pola miliona biljaka, a rezultati su objavljeni u časopisu „Nature Ecology & Evolution“.
Prema rečima Sem Brokingtona, kustosa Botaničke bašte Univerziteta Kembridž, botaničke bašte su trenutno „pune“, što znači da ne mogu da prihvate nove vrste. „Ponestaje nam prostora i resursa. Stopa kojom se biljke navode kao ugrožene raste mnogo brže od stope kojom mi uspevamo da odgovorimo. Rizik od izumiranja se ubrzava, a naš odgovor je prespor“, naglasio je Brokington. On je dodao da ova bašta sadrži više od 8.000 vrsta, što je više nego što se može naći u čitavom Vijetnamu.
Uprkos ovim izazovima, botanička bašta u Kembridžu je prošle godine dodala pola miliona semena retkih ili ugroženih divljih biljaka i nabavila brojne kritično ugrožene vrste iz drugih botaničkih bašta. Među tim vrstama su i Tahina spectabilis, palma koja može da naraste do 18 metara, i Pinus torreiana, jedna od najređih vrsta borova.
Istorijski gledano, prve botaničke bašte su osnovane tokom kolonijalne ere, a većina njih se nalazi na Zapadu. Brokington ističe da su botaničari u prošlosti prakticirali „ekstraktivnu, kolonijalnu praksu“, odlazeći u siromašnije nacije kako bi sakupili biljke koje su ih zanimale. Ove biljke su zatim vraćene u Evropu i uzgajane.
Konvencija Ujedinjenih nacija o biološkoj raznolikosti, koja je usvojena 1993. godine, imala je za cilj da zaustavi ovu praksu dodeljivanjem suvereniteta nad biodiverzitetom nacionalnim vladama. Ovim je omogućeno državama da „poseduju“ genetski materijal unutar svojih granica. Međutim, istraživanje pokazuje da je broj biljaka u botaničkim baštama sakupljenih iz divljine prepolovljen od trenutka usvajanja ove konvencije.
Da bi se očuvala biljna raznovrsnost i održale svetske žive kolekcije, važno je redovno menjati i razmnožavati biljke. Brokington naglašava da političke granice ometaju saradnju u deljenju materijala i zajedničkom upravljanju najugroženijim biodiverzitetom. On je naveo Bregzit kao primer negativnog uticaja na britanske kolekcije, ističući da su takve promene u politici dodatno otežale situaciju.
Ova istraživanja jasno ukazuju na potrebu za hitnim delovanjem u cilju očuvanja biljne raznovrsnosti. Botaničke bašte, koje su nekada bile središta za proučavanje i očuvanje biljaka, suočavaju se sa sve većim izazovima kako bi se prilagodile novim okolnostima. U svetlu ovih nalaza, stručnjaci pozivaju na povećanje resursa i prostora za očuvanje ugroženih vrsta, kao i na unapređenje međunarodne saradnje u ovoj oblasti.
Uprkos svim teškoćama, botaničke bašte i dalje igraju ključnu ulogu u očuvanju prirode i biodiverziteta. Njihova sposobnost da prikupljaju, čuvaju i uzgajaju retke i ugrožene vrste je od suštinskog značaja za buduće generacije. Sa povećanjem globalne svesti o važnosti očuvanja prirode, postoji nada da će botaničke bašte pronaći načine da se prilagode i reše izazove koji ih trenutno muče.
