Srpsko voćarstvo se suočava sa izazovima koji zahtevaju prilagođavanje novim tržišnim uslovima, a to uključuje i sve veću konkurenciju i klimatske promene. U razgovoru sa Veljkom Jovanovićem, savetnikom predsednika Privredne komore Srbije, razmatrano je kako Srbija može ponovo ostvariti uspeh u proizvodnji voća, posebno jabuka i šljiva, kao i održavanje stabilnog izvoza malina.
Jovanović ističe da je primer jabuke pokazao da se može postići mnogo kada se pravilno radi. Iako je Srbija bila previše oslonjena na rusko tržište, najveći proizvođači su već 2014. i 2015. godine prepoznali potrebu za promenama i diversifikovali izvoz. Sada srpske jabuke pronalaze put do najprobirljivijih tržišta, uključujući Veliku Britaniju, Indiju i zemlje Afrike poput Egipta.
U sezoni 2023-24, Srbija je izvezla jabuke u vrednosti od 107 miliona evra, od čega je 35 miliona dobijeno iz Rusije, a ostalo iz različitih tržišta. U poređenju sa 2020. godinom, kada je izvoz iz Rusije iznosio 92 miliona evra, jasno je da se situacija promenila, a tržišta su se diversifikovala.
Sličan trend se može primetiti i kod borovnica, čiji je izvoz porastao sa 743 tone u 2017. godini na blizu 5.700 tona u 2022. godini. Jovanović naglašava da se srpske borovnice pojavljuju na tržištu u trenutku kada je potražnja u porastu, što im omogućava dobru cenu i plasman. Ipak, ukazuje na potrebu za stalnim prilagođavanjem kalendara proizvodnje.
Međutim, situacija nije tako pozitivna kod šljive i maline. Iako Srbija ima najveće površine pod šljivom u Evropi, izvoz nije na zadovoljavajućem nivou. U prošloj godini izvezeno je nešto više od 25.000 tona šljive, što je donelo 15 miliona evra, ali to je i dalje daleko od potencijala koji Srbija ima.
Na tržištu Nemačke, Srbija izveze šljive za samo 1,7 miliona evra, dok Italija sa manje površine ostvaruje 17,5 miliona evra. Jovanović naglašava da većina srpske šljive završi u domaćoj proizvodnji rakije, umesto da se pozicionira kao brend na inostranom tržištu. On veruje da šljive predstavljaju jedan od najvećih neiskorišćenih kapaciteta Srbije i da je potrebno promeniti pristup proizvodnji.
Malina, koja je ključni izvozni proizvod, takođe se suočava sa izazovima. U 2024. godini izvoz smrznutih malina iznosi oko 100.000 tona, a vrednost iznosi nešto više od 317 miliona evra. Iako se čini da se situacija stabilizovala, to je značajno manje u poređenju sa prethodnim godinama. Jovanović upozorava da mnogi domaći proizvođači neće moći da opstanu zbog niskih cena i loših prinosа.
On ističe da je prosečan prinos malina pet tona po hektaru, dok dobri proizvođači ostvaruju osam tona. Međutim, u savremenoj proizvodnji, prinos ispod 10 tona smatra se neisplativim. Takođe, klimatske promene i prekomerna zavisnost od ljudske radne snage dodatno otežavaju situaciju. Jovanović naglašava potrebu za korišćenjem savremenih metoda i naučnih saznanja kako bi se poboljšala proizvodnja malina.
U zaključku, srpsko voćarstvo se nalazi na raskršću i zahteva hitne promene. Usmeravanje na dugoročne strategije, diversifikaciju tržišta i korišćenje modernih tehnologija ključni su za opstanak i napredak. Jovanović poziva proizvođače da se prilagode promenama i razmišljaju na duže staze kako bi srpsko voćarstvo ponovo postalo konkurentno na globalnom tržištu.
