ZAGREB – Prosečna decembarska neto plata u Hrvatskoj iznosila je 1.361 evro, što predstavlja nominalni pad od 0,4 odsto i realni pad od 0,5 odsto u odnosu na novembar, prema podacima koje je danas objavio hrvatski Državni zavod za statistiku (DZS). Ovi podaci ukazuju na blagi trend opadanja zarada u poslednjem mesecu prethodne godine, što može biti zabrinjavajuće za radnike i ekonomsku situaciju u zemlji.
Međutim, kada se posmatraju godišnji podaci, situacija se znatno poboljšava. Prosečna neto plata u Hrvatskoj je nominalno viša za 14,3 odsto, a realno za 10,5 odsto u odnosu na decembar 2022. godine. Ovaj rast plata može se pripisati različitim faktorima, uključujući inflaciju, povećanje minimalne plate, kao i rast ekonomskih aktivnosti u zemlji.
Sektor u kojem su plate najviše jeste proizvodnja koksa i rafinisanih naftnih proizvoda, gde je prosečna mesečna neto plata za decembar 2024. godine iznosila 2.562 evra. Ovaj sektor često privlači visoko kvalifikovane radnike i nudi konkurentne plate, što može objasniti visoki nivo zarada u ovoj industriji.
Pored sektora proizvodnje koksa, drugi sektori koji se takođe ističu po visokim prosečnim platama uključuju informacione tehnologije, finansijske usluge i farmaceutsku industriju. Ovi sektori su ključni za ekonomiju Hrvatske i doprinose njenom razvoju, ali i privlače strane investicije.
Iako se može primetiti rast plata u nekim sektorima, izazovi na tržištu rada ostaju prisutni. Pored inflacije koja utiče na kupovnu moć građana, mnogi radnici se suočavaju sa nesigurnim radnim mestima i nedostatkom stabilnosti. Mnogi se žale na visoke troškove života, koji često nadmašuju rast plata.
Za mnoge radnike, posebno one u sektorima sa nižim platama, izazovi postaju sve veći. Dok se prosečne plate povećavaju, mnogi radnici i dalje se bore sa finansijskim pritiscima. Ova situacija može dovesti do sve većeg nezadovoljstva među radnicima, što može imati dugoročne posledice po stabilnost tržišta rada.
Kako bi se poboljšala situacija, stručnjaci sugerišu da je potrebno preduzeti korake kako bi se povećala konkurentnost na tržištu rada. To može uključivati unapređenje obrazovnog sistema, obezbeđivanje obuka za nove tehnologije i podršku malim i srednjim preduzećima. Takođe, važno je raditi na smanjenju birokratije i olakšavanju poslovanja, što bi moglo privući više investicija i stvoriti nova radna mesta.
Društvo se suočava i sa demografskim izazovima, jer mladi često napuštaju zemlju u potrazi za boljim prilikama u inostranstvu. Ova migracija može dodatno opteretiti tržište rada i dovesti do nedostatka radne snage u ključnim sektorima. U cilju zadržavanja mladih u zemlji, važno je stvoriti povoljne uslove za rad i život, što uključuje i mogućnosti za lični i profesionalni razvoj.
U zaključku, iako su prosečne plate u Hrvatskoj na godišnjem nivou zabeležile rast, izazovi ostaju prisutni. Potrebne su sveobuhvatne strategije i mere kako bi se osiguralo da rast plata bude održiv i da doprinese poboljšanju životnog standarda svih građana. Samo kroz zajedničke napore vlade, poslodavaca i radnika može se stvoriti stabilno i prosperitetno tržište rada u Hrvatskoj.
