Veče muzičkih, filmskih i likovnih ostvarenja mladih umetnika pod nazivom „Voljeni nikad ne umiru“ održano je u Svečanoj sali Doma Vojske Srbije u čast mladog pijaniste Andrije Čikića, koji je tragično izgubio život u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“. Ova emotivna manifestacija, koja je okupila mnoge posetioce, proslavila je drugi nebeski rođendan Andrije Čikića, koji bi danas napunio 16 godina.
Suzana Stanković Čikić, Andrijina majka, obratila se prisutnima i podelila svoja sećanja na sina. Ona je istakla da bi Andrija danas proslavio svoj rođendan sa drugovima, te da je ovo veče simbol ljubavi i prijateljstva. Njene reči su dirnule mnoge prisutne: „Svog sina volim beskrajno i znam da je on sada ovde sa mnom“. U emotivnom tonu, Stanković Čikić se prisetila trenutka kada je, kada je Andrija imao tri godine, rekla da bi volela da ima baš takvo dete kakvo je on. „I bio je savršen“, dodala je, izazivajući suze kod mnogih prisutnih.
Veče je obeleženo nastupima mladih umetnika. Mladi pijanista Igor Glavašić izveo je Bahov Preludijum u es molu, kao i Sonatu u es duru Hajdna, Šumanovo „Sanjarenje“ i Nokturno u cis molu Čajkovskog. Dunja Klaić predstavila je svoju sliku „Novi početak“, rađenu temperom na platnu, dok je Milica Petrović pročitala svoj esej „Autogram vredan miliona“, u kojem je govorila o svom „posebnom prijateljstvu“ sa Andrijom, naglašavajući njegov osmeh koji je donosio sreću.
Aleksa Ivić, jedan od govornika te večeri, prisetio se kako je inicirao peticiju da muzičko takmičenje za mlade kompozitore nosi ime Andrije Čikića, ističući značaj sećanja na njega i njegovo nasleđe. U programu su se takođe pojavili mladi talenti, kao što su David Božić, koji je izveo svoju kompoziciju „Suzdalj“ posvećenu žrtvama u „Ribnikaru“, i devetogodišnja Čarna Janičić, koja je izvela „Iznad duge“.
U završnom delu večeri, Glavašić je izveo muzički mozaik sastavljen od fragmenata dela poznatih kompozitora, povezanih Čikićevom kompozicijom „Emocije“. Prikazan je i kratki film o Andriji pod nazivom „Novi početak“, rediteljke Anđele Džaferović. Na kraju programa, kamerni orkestar, vođen dirigentom Katarinom Božić, izveo je „Emocije“ uz snimak Andrije za klavirom, što je dodatno pojačalo emotivnu atmosferu večeri.
Manifestacija je takođe bila prilika da se odaje počast svim žrtvama tragedije u osnovnoj školi, kao i da se istakne važnost podrške mladim umetnicima. Program je vodio Miloš Milovanović, koji je doprineo stvaranju prijatne i emotivne atmosfere.
Ova večer nije bila samo sećanje na Andriju, već i prilika da se pokaže kako umetnost može biti sredstvo za izražavanje bola, ljubavi i sećanja. Mnogi prisutni su napustili salu sa osećajem zajedništva i nade, inspirisani talentima mladih umetnika i snažnom porukom ljubavi koju je večer nosila. U vreme kada je svet često suočen s nasiljem i tugom, ovakve manifestacije podsećaju nas na vrednost života, prijateljstva i umetnosti, koja može da nas ujedini i izleči.
