U skandinavskim zemljama, uključujući Dansku, Švedsku, pa čak i Norvešku, beleži se porast uzgoja grožđa i proizvodnje vina uprkos hladnijoj klimi. Stotine komercijalnih vinograda sada se nalaze širom ovih zemalja, a prva generacija profesionalnih vinara transformiše ovaj hobi u rastuću industriju u vreme dramatičnih klimatskih promena.
U Danskoj postoji više od 10.000 čokota vinove loze na ostrvu Zeland, a za većinu skandinavskih vinograda karakteristična vrsta grožđa je solaris, hibridna sorta prilagođena hladnijim klimatskim uslovima. Ova sorta je otporna na bolesti i ne zahteva prskanje pesticidima.
Proizvodnja vina u Skandinaviji povećana je oko 2010. godine, a u Danskoj postoji 150 komercijalnih vinarija sa ukupno 125 hektara pod vinovom lozom, kao i više od 1.000 uzgajivača iz hobija. U Švedskoj postoji 47 komercijalnih vinarija sa 193 hektara pod vinovom lozom.
Na primer, dansko vino u Danskoj košta najmanje 27 dolara po boci, što je dvostruko više od cene najjeftinijeg francuskog ili španskog vina iz uvoza. Podaci pokazuju da su u Danskoj i Švedskoj zabeleženi porasti prosečne temperature za gotovo dva stepena Celzijusova u poslednjih 40 do 50 godina, što je rezultiralo blažim zimama i dužom sezonom za sazrevanje voća.
Uzgoj grožđa i proizvodnja vina postaju sve popularniji u Skandinaviji, gde se vinogradari prilagođavaju hladnijim klimatskim uslovima i postižu uspeh u proizvodnji kvalitetnih vina. Ova industrija se širi i beleži konstantan rast, dok se tradicionalne vinogradarske regione suočavaju sa izazovima novih klimatskih promena.
