Rat u Ukrajini traje 1.101 dan, a diplomatski napori da se pronađe rešenje koje bi zadovoljilo obe strane još uvek nisu urodili plodom. U Beloj kući su se o ovoj situaciji razgovarali najbliži saveznici američkog predsednika Donalda Trampa, uključujući britanskog premijera Kira Starmera. Tramp je izjavio da prvo treba postići sporazum pre nego što se može razmatrati slanje mirovnih snaga u Ukrajinu, naglašavajući da trenutni uslovi nisu povoljni za takve korake. On je takođe potvrdio da će se predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski sastati s njim u petak ujutro, a dodao je da će „ugovor o retkim mineralima“ biti ključno obezbeđenje za Ukrajinu.
U tom kontekstu, Tramp je istakao važnost postizanja sporazuma kao preduslova za bilo kakvu mirovnu misiju. Ovaj stav je podržan i od strane generalnog sekretara NATO-a Marka Rute, koji je naglasio da članice Alijanse pripremaju milijarde dolara pomoći Ukrajini, uključujući bezbednosne garancije. Rute je rekao da su najavljena značajna povećanja pomoći i da se očekuju dodatni doprinosi iz zemalja članica.
Na pitanje o njegovim prethodnim komentarima u kojima je nazvao Zelenskog „diktatorom“, Tramp je odgovorio neodređeno, rekavši: „Jesam li to rekao? Ne mogu da verujem da sam to rekao.“ Ova izjava je izazvala dodatnu pažnju medija, s obzirom na osetljivost situacije u Ukrajini.
Ukrajinski predsednik Zelenski, koji se u Vašingtonu sastaje sa Trampom, tražiće bezbednosne garancije kao i ekonomsku pomoć u sprečavanju potencijalnog novog ruskog napada. Tokom posete, ukrajinska delegacija planira da potpiše ekonomski sporazum sa SAD, koji bi uključivao zajednički investicioni fond za obnovu Ukrajine. Prema nacrtu sporazuma, Ukrajina bi izdvajala 50 odsto prihoda od svojih prirodnih resursa za ovaj fond.
Rumunija, koja ima dugu granicu sa Ukrajinom, takođe je izjavila da neće slati mirovne trupe u Ukrajinu. Premijer Rumunije Marsel Čolaku naglasio je da je potrebno prvo postići mir pre nego što se razmatra slanje trupa, dodajući da je stabilizacija situacije unutar Rumunije prioritet.
U međuvremenu, Stejt department je saopštio da su Rusija i SAD dogovorile novi sastanak u bliskoj budućnosti nakon „konstruktivnih razgovora“ u Istanbulu. Ova izjava ukazuje na mogući napredak u dijalogu između dve zemlje, uprkos trenucima tenzija.
Zelenski je takođe naglasio potrebu za brzim okončanjem rata, s obzirom na to da, kako je rekao, „desetine hiljada ljudi gubi život svake nedelje“ u ovom sukobu. Njegovi pozivi na akciju dolaze u trenutku kada se situacija na terenu nastavlja pogoršavati, a humanitarna kriza se produbljuje.
Kako se događaji odvijaju, svet pažljivo prati svaki korak koji se preduzima u vezi sa ovim konfliktom, s nadom da će posrednički napori konačno dovesti do održivog rešenja koje će omogućiti završetak rata i povratak mira u region. U tom smislu, očekuje se da će sastanci između ključnih lidera, kao i ekonomskih i bezbednosnih sporazuma, biti od presudnog značaja za budućnost Ukrajine i njeno mesto u međunarodnoj zajednici.
