Rat u Ukrajini, koji traje već 1.067 dana, i dalje se intenzivira, dok Rusija jasno izražava protivljenje bilo kakvom zamrzavanju sukoba. Ruski ministar spoljnih poslova, Sergej Lavrov, ističe da ne vidi znakove spremnosti Ukrajine ili Zapada za mirovne pregovore, uprkos učestaloj retorici o potrebi za njima. Ambasada Rusije u Londonu je naglasila da Rusija ne predstavlja pretnju za podvodne kablove, dok su južnokorejski vojni zvaničnici ukazali na planove Severne Koreje za slanje dodatnih trupa u Ukrajinu.
U najnovijim izjavama ruskog Ministarstva spoljnih poslova, naglašeno je da bi zamrzavanje sukoba moglo omogućiti Zapadu da ojača svoj vojni uticaj u Ukrajini. „Zalažemo se za definitivno, pravedno i održivo rešenje koje se bavi osnovnim uzrocima krize. Privremeno primirje i zamrzavanje sukoba su neprihvatljivi,“ navodi se u saopštenju. Lavrov je dodao kako zapadne zemlje koriste trenutnu situaciju za jačanje vojnog potencijala Ukrajine.
U međuvremenu, Lavrov je komentarisao i sve učestalije pozive na mirovne pregovore, rekavši da „uprkos glasnijem govoru o potrebi za mirovnim pregovorima, objektivno nema praktičnih akcija koje ukazuju na to da su Kijev i Zapad zaista spremni za njih“. On je ukazao na kontinuirane vojne isporuke Zapada Ukrajini i na zakonsku zabranu pregovora u Ukrajini.
Na terenu, sukobi se nastavljaju, a ruski sistemi za protivvazdušnu odbranu oborili su 11 ukrajinskih dronova iznad Crnog mora blizu Krima. Ovaj incident se dogodio između 10:45 i 11:20 časova po lokalnom vremenu, a kako izveštavaju ruski izvori, ukrajinske bespilotne letelice su uništene pre nego što su mogle da nanesu bilo kakvu štetu. U istom danu, ukrajinski zvaničnici su izvestili o napadima na infrastrukturu u dve oblasti u Ukrajini, ali bez ljudskih gubitaka.
U Kijevu je danas boravila predsednica Moldavije, Maja Sandu, koja je razgovarala sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim. Tema razgovora bila su pitanja bezbednosti, energetike, infrastrukture, trgovine i međusobne podrške. Sandu je naglasila da Moldavija ostaje pouzdan sused Ukrajini i da je njihova hrabrost ključna za mir u regionu. Očekuje se da će se sastati i sa premijerom Ukrajine, Denisom Šmihalom, kao i predsednikom Vrhovne rade, Ruslanom Stefančukom.
U saopštenju moldavske predsednice, ukazano je na ozbiljnost energetske krize koju je izazvala Rusija, koja je dovela do značajnog povećanja cena energenata, posebno na desnoj obali Dnjestra, ostavljajući deo stanovništva bez grejanja i struje, što ima posledice po regionalnu bezbednost.
U vezi sa ruskim napadima, u noćnom bombardovanju pogođene su Čerkaska i Kijevska oblast. Oštećena je infrastruktura, ali prema prvim informacijama, nije bilo žrtava. U Čerkasima su stanovnici ostali bez struje, dok je u Kijevskoj oblasti došlo do oštećenja stambenih zgrada. Spasilačke ekipe su na terenu, a prema preliminarnim podacima, niko nije povređen.
Na kraju, južnokorejski vojni zvaničnici su objavili da Severna Koreja planira slanje dodatnih trupa u Ukrajinu, uprkos velikim gubicima među vojnicima koji su već poslati. Očekuje se da će Pjongjang pojačati podršku Rusiji, što dodatno komplikuje već napetu situaciju na terenu.
Ovaj razvoj događaja ukazuje na nastavak sukoba, kao i na sve veću kompleksnost međunarodnih odnosa u kontekstu rata u Ukrajini. Dok se vojne operacije nastavljaju, političke tenzije se povećavaju, a mogućnosti za mirne pregovore ostaju neizvesne.
