Rat u Ukrajini traje već 1.093 dana, a situacija u kojoj se zemlja našla daleko je od onoga što su njeni građani želeli. Uz brutalne borbe protiv moćnijeg neprijatelja, Ukrajina je postala i mesto razdora između svojih saveznika, posebno između Sjedinjenih Američkih Država i Evrope. Nedavne izjave bivšeg predsednika Donalda Trampa, koji je ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog nazvao „komičarem“ koji troši američki novac, dodatno su pogoršale situaciju. Ove reči izazvale su brzu reakciju iz Berlina i Londona, gde su takve kvalifikacije označene kao „lažne i opasne“, uz jasnu podršku Zelenskom od strane nemačkog kancelara Olafa Šolca i britanskog lidera Kira Starmera.
Dok su Tramp i Zelenski razmenjivali teške reči, ruski predsednik Vladimir Putin je izjavio da su vojnici 810. brigade Oružanih snaga Rusije prešli granicu sa Ukrajinom u Kurskoj oblasti. Ova izjava dolazi u trenutku kada je situacija na frontu i dalje napeta, a borbe se nastavljaju.
Poljski premijer Donald Tusk je upozorio da bi prisilna kapitulacija Ukrajine predstavljala kapitulaciju celog Zapada. Tusk je na platformi X naglasio da se svi moraju suočiti s ovom realnošću i da ne treba smatrati da se problem može ignorisati. On je dodao da će na samitu evropskih lidera zatražiti ozbiljne odluke o odbrani, ističući da alternativa NATO-u ne bi bila mudra.
Tramp je takođe izjavio da Rusija „drži karte“ u pregovorima o Ukrajini jer je zauzela značajne teritorijalne delove. U razgovoru za BBC, on je rekao da veruje da Rusi žele da vide kraj rata, ali da imaju prednost zbog teritorijalnih dobitaka. U međuvremenu, ruski napadi na ukrajinske gradove, uključujući Herson i Odesu, doveli su do povreda civila, uključujući decu.
Ukrajinski predsednik Zelenski je istakao važnost jedinstva i hrabrosti ukrajinskog naroda, kao i pragmatizma u odnosima sa Sjedinjenim Američkim Državama. On je naglasio da Ukrajina stoji čvrsto na svojim nogama i da se oslanja na podršku svojih saveznika.
Ruska vojska je izvestila o zauzimanju četiri uporišta ukrajinskih snaga u pravcu južnog Donjecka, dok je prvi zamenik načelnika Generalštaba Oružanih snaga Rusije izjavio da ruska vojska kontroliše većinu teritorija u Donjeckoj, Zaporoškoj i Hersonskoj oblasti.
U međuvremenu, britanski premijer Starmer je u razgovoru sa Zelenskim izrazio podršku kao demokratski izabranom lideru. On je naglasio da je razumno ne održavati izbore u Ukrajini tokom rata, upoređujući situaciju sa praksom u Velikoj Britaniji tokom Drugog svetskog rata.
Mađarska je postala prva zemlja kojoj su Sjedinjene Američke Države prenele rezultate pregovora sa Rusijom u Rijadu. Mađarski državni sekretar je izjavio da je ovaj razgovor značajan korak napred, i da obe strane dele cilj mira u Ukrajini.
Nemački kancelar Šolc osudio je Trampove izjave o Zelenskom kao „lažne i opasne“, naglašavajući da je pogrešno uskratiti ukrajinskom predsedniku njegov demokratski legitimitet. Tramp se, s druge strane, nastavlja kritički izražavati o aktuelnoj američkoj politici prema Ukrajini, tvrdeći da je Zelenski uspeo da ubedi SAD da troše ogromne sume na sukob koji je, prema njegovim rečima, mogao biti izbegnut.
Ovo političko zategnutost između Trampa i Zelenskog dolazi u trenutku kada se rat ne smiruje, a situacija na terenu ostaje kritična. Ukrajina se suočava s izazovima ne samo na bojištu, već i u odnosima sa svojim ključnim saveznicima. U svetlu svih ovih događaja, pitanje opstanka ukrajinske države i njenog suvereniteta i dalje ostaje neizvesno.
