Ustavni sud Bosne i Hercegovine, na kojem nema predstavnika Republike Srpske, nedavno je doneo odluku da je neustavan Zakon Republike Srpske o nepokretnoj imovini koja se koristi za funkcionisanje javne vlasti, tvrdeći da je ta nadležnost isključivo u nadležnosti BiH.
Prema izveštaju Radio-televizije Republike Srpske (RTRS), ovom odlukom sud je potvrdio da Republika Srpska nema ustavnu nadležnost da reguliše ovu pravnu materiju.
Odluka je doneta tokom dvodnevne sednice u Sarajevu nakon zahteva članova Predsedništva BiH Denisa Bećirovića i Željka Komšića, 11 poslanika Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH i pet delegata Doma naroda, koji su zatražili ocenu ustavnosti Zakona o nepokretnoj imovini koja se koristi za funkcionisanje javne vlasti.
U okviru sednice, Ustavni sud BiH je izabrao novu predsednicu i potpredsednike, čiji će mandati stupiti na snagu 1. juna, kao i izmenio Pravila o radu kako bi omogućio produženje mandata sudija dok novoizabrani ne preuzme svoju dužnost.
Ova odluka Ustavnog suda BiH izazvala je reakcije u Republici Srpskoj, s obzirom da se smatra da je sud prešao svoje ustavne ovlasti i da je njegova odluka politički motivisana.
Predstavnici Republike Srpske navode da je ova odluka poražavajuća za Srpsku, te da predstavnici na sudu nisu mogli dati svoje mišljenje o ovoj važnoj pravnoj temi.
Također, ističu da odluke Ustavnog suda BiH ne polažu tamo gde nema jedinstvenog stava sva tri naroda u BiH, što dovodi do daljeg političkog polarizovanja i otežava saradnju među entitetima.
Republika Srpska će, kako je najavljeno, nastaviti borbu za svoje interese i prava unutar BiH, ističući da će se odbrane entitetske nadležnosti i teritorijalne integritet.
Istovremeno, predstavnici bošnjačkog i hrvatskog naroda pozdravili su odluku Ustavnog suda BiH kao pozitivan korak ka jačanju ustavnosti i pravne sigurnosti u zemlji.
Oni ističu da je važno da se poštuju principi ustavnog poretka BiH i da se garantuje jednaka prava i nadležnosti za sve narode u BiH.
Osim političkih reakcija, ova odluka Ustavnog suda BiH izazvala je i polemike među pravnim stručnjacima i javnim mnjenjem o ulozi ovog suda i interpretaciji ustava u BiH.
Neki pravnici tvrde da je ova odluka ispravna i u skladu sa ustavnim principima BiH, dok drugi smatraju da je sud prešao svoje ovlasti i da bi takva odluka mogla ugroziti ustavnost i stabilnost zemlje.
U međuvremenu, političke stranke i entitetske vlasti nastavljaju sa različitim stavovima o ovoj odluci i pokušavaju da pronađu način za rešavanje ovog spornog pitanja u okviru postojećeg političkog i pravnog sistema BiH.
Kako će se situacija dalje razvijati i kakve će biti posledice ove odluke ostaje da se vidi, ali je sigurno da će politička i pravna debata u BiH nastaviti da se intenzivira u narednom periodu.
