Rezolucija o genocidu u Jasenovcu naći će se na dnevnom redu Skupštine Crne Gore, izjavio je predsednik parlamenta, Andrija Mandić. On je to saopštio novinarima nakon što je predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, izjavio da Crna Gora nikada neće doneti rezoluciju o Jasenovcu.
„Kao što vam je poznato, većina poslanika je potpisala taj predlog rezolucije i ja nemam sumnje da će se svi držati tog potpisa, koji je obavezujući, bar u političkom životu, kao i ljudskim odnosima“, rekao je Mandić, prenosi portal RTCG.
Predlog rezolucije o Jasenovcu najavljen je na sednici parlamenta, na kojoj je premijer Milojko Spajić najavio da će zvanična Podgorica podržati rezoluciju o Srebrenici u Generalnoj skupštini UN-a.
Rezolucija o genocidu u Jasenovcu izazvala je brojne reakcije u regionu. Jasenovac je bio najveći ustaški koncentracioni logor u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj tokom Drugog svetskog rata, gde su ubijeni desetine hiljada ljudi, među kojima su bili Srbi, Jevreji, Romi i antifašisti.
Podrška rezoluciji o Jasenovcu u Crnoj Gori od strane velikog broja poslanika pokazuje značaj suočavanja sa prošlošću i priznavanja zločina koji su počinjeni tokom Drugog svetskog rata. Ovaj korak može doprineti pomirenju i jačanju odnosa između Crne Gore i Srbije, ali i ostalih zemalja regiona.
Reakcije na najavu donošenja rezolucije o Jasenovcu u Crnoj Gori su raznolike. Dok pojedini političari podržavaju ovaj korak kao važan i hrabar, drugi smatraju da je to potez koji može narušiti odnose između Crne Gore i Hrvatske, kao i usporiti procese pomirenja u regionu.
Ipak, većina poslanika se izjasnila za podršku rezoluciji o genocidu u Jasenovcu, što ukazuje na to da postoji politička volja da se ovo pitanje reši na adekvatan način. Očekuje se da će donošenje rezolucije biti praćeno javnom raspravom i da će biti usvojena većinom glasova.
Pored toga, Skupština Crne Gore je najavila podršku rezoluciji o Srebrenici u GS UN-a, što pokazuje da Crna Gora ima nameru da se aktivno uključi u procese suočavanja sa prošlošću i priznavanja zločina počinjenih tokom ratova devedesetih godina.
Očekuje se da će donošenje rezolucije o Jasenovcu imati pozitivan uticaj na odnose između Crne Gore, Srbije, Hrvatske i drugih zemalja regiona. Suočavanje sa prošlošću i priznavanje zločina može doprineti stvaranju osnove za bolju budućnost i jačanje međusobnog poverenja.
Kroz donošenje ovakvih rezolucija, Crna Gora pokazuje spremnost da se suoči sa svojom prošlošću i da se pridruži procesima pomirenja i tranzicije ka demokratskom društvu zasnovanom na pravdi i vladavini prava. Ovaj korak može biti važan za jačanje stabilnosti i mira u regionu Balkana, koji je bio pogođen ratovima i konfliktima u nedavnoj prošlosti.
Očekuje se da će donošenje rezolucije o genocidu u Jasenovcu biti istorijski korak za Crnu Goru, ali i za celokupnu region. Suočavanje sa prošlošću i priznavanje zločina iz prošlosti može biti temelj za izgradnju bolje budućnosti i jačanje međusobnih odnosa među zemljama regiona.
