Ministar spoljnih poslova Srbije, Marko Đurić, oštro je kritikovao Rezoluciju o Srebrenici kojom se pokušalo uspostaviti kolektivna krivica srpskog naroda. On je istakao da je ova rezolucija doživela „apsolutni moralni bankrot“ jer je nije podržalo više od 100 država članica UN. Đurić je objasnio da na afričkom kontinentu 37 od 54 države nije podržalo ovaj predlog rezolucije, te da je samo 84 države glasale za, što je daleko manje od potrebne proste većine. On je naglasio da Srbija osuđuje zločine u Srebrenici i sve druge ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije.
Reakcija ministra Đurića dolazi nakon što je Generalna skupština UN donela Rezoluciju o Srebrenici, koja je naišla na široko negodovanje i kritike. Prema njegovim rečima, ova rezolucija predstavlja pokušaj uspostavljanja kolektivne odgovornosti srpskog naroda za zločine počinjene u Srebrenici. Međutim, Đurić je istakao da je više od polovine država članica UN odbilo da podrži ovaj predlog, što pokazuje da je rezolucija naišla na opšte odbacivanje.
Ministar je naveo da je rezolucija usvojena samo zahvaljujući proceduralnim pravilima u Generalnoj skupštini, jer je dobila podršku manjinskog broja zemalja. On je istakao da je ovaj potez suprotan moralnom principu, jer pokušava da kolektivno optuži srpski narod za zločine koje su počinili pojedinci. Đurić je naglasio da je Srbija osudila zločin u Srebrenici i sve druge ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije, te da će nastaviti da podržava proces pomirenja i izgradnje regionalne stabilnosti.
Ova tema je izazvala veliku pažnju javnosti i političara u regionu, posebno u Bosni i Hercegovini, gde su zločini u Srebrenici i dalje bolna tema koja deli društvo. Reakcija Srbije na usvajanje Rezolucije o Srebrenici pokazuje da postoji veliki jaz u tumačenju istorijskih događaja i odgovornosti za ratne zločine.
Đurić je istakao da je podrška rezoluciji bila minimalna i da je to jasan signal da većina država nije prihvatila ovu optužbu protiv srpskog naroda. On je naglasio da je važno razlikovati pojedince koji su počinili zločine od celog naroda, te da je potrebno pravilno vrednovati istorijske događaje kako bi se omogućio proces pomirenja i izgradnje zajedničke budućnosti.
Reakcija Srbije na Rezoluciju o Srebrenici pokazuje duboko ukorenjene političke i istorijske podele u regionu, koje je teško prevazići. Ministar Đurić je naglasio da je potrebno da države regiona sarađuju i razgovaraju o istorijskim događajima, kako bi se prevazišle razlike i izgradila zajednička budućnost.
Ova tema je izazvala burne reakcije u regionu, a reči ministra Đurića osnažile su stav Srbije da se ne može kolektivno optuživati za ratne zločine. On je naglasio da je važno da se pravilno tumače istorijski događaji i da se osude zločini bez obzira na nacionalnost počinilaca.
Uprkos protivljenju Ministra Đurića, Rezolucija o Srebrenici je usvojena u Generalnoj skupštini UN, ali je njegova reakcija pokazala da Srbija ostaje posvećena procesu pomirenja i izgradnje regionalne stabilnosti. Njegove reči su podsetile na važnost dijaloga i saradnje u rešavanju osetljivih političkih pitanja, kako bi se izbegle dalje podele i konflikti u regionu.
Pitanje odgovornosti za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti u bivšoj Jugoslaviji i dalje ostaje aktuelno, a Rezolucija o Srebrenici je samo jedan od koraka ka rešavanju ovog kompleksnog pitanja. Ministar Đurić je istakao da je važno da se istina o prošlosti sazna i da se osobe odgovorne za zločine privedu pravdi, kako bi se omogućio proces pomirenja i izgradnje zajedničke budućnosti u regionu.
