Ruski spoljnotrgovinski suficit porastao je za 16,21 odsto u prvih šest meseci 2024. godine na 76,7 milijardi dolara, objavila je Federalna carinska služba Rusije. Vrednost izvoza u tom periodu iznosila je 207,1 milijardu dolara, dok je vrednost uvoza iznosila 130,4 milijarde dolara.
Izvoz u evropske zemlje pao je za 33,96 odsto na 31,7 milijardi dolara, dok je uvoz iz Evrope opao za 14,04 odsto na 34,9 milijardi dolara. Nasuprot tome, izvoz u zemlje Azije porastao je za 8,47 odsto na 156,2 milijarde dolara, dok je uvoz iz tih zemalja opao za 4,48 odsto na 86,6 milijardi dolara.
Izvoz u afričke zemlje povećan je za 23 odsto na 12,3 milijarde dolara, dok je uvoz smanjen za 5,56 odsto na 1,7 milijardi dolara. Što se tiče zemalja Severne i Južne Amerike, ruski izvoz je porastao za 17,54 odsto na 5,7 milijardi dolara, dok je uvoz iz tih zemalja opao za 15,85 odsto na 6,9 milijardi dolara.
Čini se da ruska trgovina bilježi različite trendove u zavisnosti od regiona, pri čemu se izvoz u Aziju povećava, dok opada u Evropi. Ovakvi podaci mogu imati značajne ekonomske posledice za Rusiju, posebno kada su u pitanju trgovinski odnosi sa evropskim zemljama.
Izvoz u evropske zemlje značajno je opao u ovom periodu, dok je izvoz u Aziju i afričke zemlje zabeležio porast. To može ukazivati na promene u globalnoj trgovini i tržištu, te ruske kompanije mogu morati da prilagode svoju strategiju izvoza kako bi ostale konkurentne na međunarodnom tržištu.
Stručnjaci i analitičari mogu detaljnije analizirati ove podatke kako bi bolje razumeli trendove u ruskom spoljnom trgovinskom sektoru i pružili savete kompanijama i vladnim telima o budućim poslovnim prilikama i izazovima. Rusija kao zemlja sa velikim izvoznim potencijalom mora pratiti globalne trendove trgovine i prilagoditi se novim uslovima kako bi održala svoju konkurentnost na međunarodnom tržištu.
U svetlu ovih novih podataka, Rusija će morati da uskladi svoje trgovinske politike sa evropskim zemljama i da pronađe nove partnere u Aziji i Africi kako bi povećala svoj izvoz i smanjila zavisnost od jednog tržišta. To može zahtevati strateške promene u politici trgovine i investicijama kako bi se osiguralo održivo ekonomsko blagostanje i rast Rusije u narednim godinama.
