U Severnoj Makedoniji danas se održavaju sedmi po redu izbori za predsednika države, a do zatvaranja biračkih mesta u 19 sati na snazi je izborna tišina. Eventualni drugi krug predsedničkih izbora predviđen je za 8. maj, za kada su zakazani parlamentarni izbori.
Na predsedničkim izborima učestvuje sedam kandidata – pet muškaraca i dve žene. Kandidati su aktuelni predsednik Stevo Pendarovski koga podržava SDSM i koalicija, Gordana Šiljanovska Davkova iz VMRO-DPMNE, Biljana Vankovska koju podržava Levica, Maksim Dimitrievski iz pokreta Znam, Stevčo Jakimovski iz stranke Grom, Arben Taravari iz koalicije Vredi i Bujar Osmani, kojeg podržava Evropski front.
Vlada je izborni dan proglasila neradnim. U birački spisak za predsedničke izbore upisano je 1.814.317 birača, a u inostranstvu će glasati 2.569 birača sa državljanstvom Severne Makedonije. U posebnom biračkom spisku upisane su osobe na izdržavanju kazne zatvora ili pritvora, kojih ima 2.147. Na predstojećim predsedničkim izborima sučeliće se, kao što je to i do sada bio slučaj, kandidati dva suprotstavljena politička bloka levog centra SDSM i desničarskog VMRO-DPMNE, a unutar albanskog političkog obračuna između Demokratske unije za integraciju (DUI) i ostalih političkih partija, koje uživaju snažnu podršku privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija.
Međunarodni institut za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES) iz Ljubljane smatra da su predstojeći predsednički izbori u Republici Severnoj Makedoniji izuzetno značajni za budućnost ove zemlje, jer će se na njima odlučivati o nastavku započetih pozitivnih političkih procesa i promena, ubrzanom nastavku reformi i novom međunarodnom repozicioniranju RSM kao članice NATO-a i ubrzanju pregovora sa EU.
Obrnuta situacija bi, kažu, dovela bi do blokade daljih procesa demokratizacije i ponovnih opstrukcija, koje bi Republiku Severnu Makedoniju mogli vratiti u period pred svrgavanjem režima Nikole Gruevskog.
Podseća se da je RSM od dolaska Vlade Zorana Zaeva (SDSM) 2017. godine uspela da ostvari istorijske uspehe, kao što su potpis Sporazuma o prijateljstvu, dobrosusedstvu i saradnji sa Bugarskom, donošenje zakona o unapređenju upotrebe jezika drugih etničkih zajednica i Prespanski sporazum sa Grčkom. Severna Makedonija postala je punopravna članica NATO-a u martu 2020. godine i započela je pregovore o članstvu sa EU.
Vrhunac istorijskih uspeha krunisan je sticanjem autokefalnosti Makedonske pravoslavne crkve – Ohridske arhiepiskopije (MPC-OA) 2022. godine.
Analitičari očekuju da će se u završnici kampanje zaoštriti retorika, koja ne sme dovesti do konflikata, nasilja i uplitanja stranog faktora, prvenstveno Rusije i suseda, koji i dalje rade na destabilizaciji Severne Makedonije.
Uspešno sprovedeni predsednički izbori biće još jedan važan korak na putu da Republika Severna Makedonija opravda da je faktor mira i stabilnosti i pouzdan saveznik kao članica NATO-a, a ne da dođe do, kako navode, Ivanovizacije države, što potvrđuju i česti susreti predsedničke kandidatkinje Gordane Šiljanovske Davkove sa bivšim predsednikom Đorđom Ivanovim sa kojim razmenjuje iskustva i koji predstavlja njenu inspiraciju.
„Ivanovizacija predsedničke funkcije je vraćanje u mračnu prošlost makedonske države, koja je pretila čak i izbijanjem građanskog rata“, tvrde analitičari IFIMES-a.
