Otkad je Ministarstvo poljoprivrede Srbije u januaru ove godine zabranilo uvoz stoke iz Nemačke zbog pojave slinavke i šapa, odgajivači prasadi i svinja suočili su se s ozbiljnim problemima. Ova odluka je posebno pogodila stočare u Mačvi, koja je najveći proizvođač svinjskog mesa u zemlji.
Dok u drugim delovima Srbije kilogram prasadi žive vage košta između 300 i 350 dinara, u Mačvi su cene drastično porasle, pa se kilogram prasadi sada prodaje za oko 500 dinara. U isto vreme, cena tovljenika pada, a klanice trenutno plaćaju kilogram žive vage svega 160 dinara plus PDV.
Mnogi stočari su zabrinuti, jer se ne sećaju kada su cene prasadi bile ovako visoke. Miloš Teodorović, jedan od stočara, izražava svoje nezadovoljstvo: „Od kada je uvoz zabranjen i kako je porasla cena domaćih prasadi, uopšte se ne isplati tov svinja! U ovom trenutku, po svakom tovljeniku gubitak je najmanje 50 evra, a može da bude i veći ako cena nastavi da pada.“
Prema Teodoroviću, prasad u Mačvi je najskuplja jer skoro svaka seoska kuća gaji svinje. Na velikim farmama i u individualnim gazdinstvima ima oko 250.000 tovljenika. „Čak i da cena prasadi padne, neizvesno je da li će moći da se prodaju, jer nema računice u tovu. Ovo je veoma težak trenutak za svinjarstvo, posebno kada seljacima treba novac za prolećnu setvu“, dodaje Teodorović.
Ova situacija predstavlja ozbiljan izazov za poljoprivrednike, koji su u sve težoj poziciji da pokriju troškove i obezbede sebi egzistenciju. Gubitci su sve veći, a tržišni uslovi sve nepovoljniji, što dovodi do toga da mnogi razmišljaju o smanjenju proizvodnje ili čak zatvaranju farmi.
Pored ekonomskih problema, stočari se suočavaju i s izazovima vezanim za zdravlje stoke, zbog straha od bolesti poput slinavke i šapa. Mnogi se pitaju kako će se situacija razvijati u narednim mesecima, s obzirom na to da je proleće vreme kada je potrebno investirati u setvu i pripremu zemljišta.
Ovo stanje naglašava potrebu za stabilnijim i predvidivijim tržišnim uslovima za stočare. Mnogi od njih pozivaju na hitnu intervenciju države kako bi se pomoglo poljoprivrednicima da prevaziđu trenutne izazove. Takođe, postoji i potreba za edukacijom o alternativnim metodama proizvodnje i boljim strategijama upravljanja, kako bi se smanjila zavisnost od uvoza i povećala otpornost lokalne proizvodnje.
Iako su trenutne cene prasadi visoke, pitanje je koliko dugo će to stanje trajati. Tržište je nepredvidivo, a stočari su očajni jer ne znaju kako će se situacija razvijati u budućnosti. Mnogi se nadaju da će se tržište stabilizovati i da će cene ponovo postati održive, ali s obzirom na trenutne okolnosti, to ostaje neizvesno.
U zaključku, trenutna situacija u svinjogojstvu u Srbiji, posebno u Mačvi, zahteva hitnu pažnju i intervenciju kako bi se pomoglo stočarima da prežive ovu tešku krizu. Država mora da ponudi podršku i rešenja kako bi se obezbedila održivost poljoprivredne proizvodnje i zaštitila egzistencija stočara.
