U Atini, statistička služba EU, Evrostat, objavila je zabrinjavajuće podatke koji ukazuju na to da skoro svaki peti Grk nije u mogućnosti da održi svoj dom dovoljno toplim. Prema izveštaju, 19,2% građana Grčke se suočava sa teškoćama u grejanju svojih domova, što predstavlja značajan porast u odnosu na 2020. godinu, kada je taj procenat iznosio 17,1%.
Ovi podaci ukazuju na rastući problem energetskih siromaštava u evropskim zemljama, posebno u južnim delovima kontinenta. Španija i Portugal beleže najviši udeo građana koji ne mogu adekvatno da zagreju svoje domove, sa po 20,8%, dok je na trećem mestu Bugarska sa 20,7%. Litvanija se nalazi na četvrtom mestu sa 20%, dok je Grčka na petom mestu sa 19,2%.
Ova situacija je posebno zabrinjavajuća s obzirom na to da se približava zima, kada su troškovi grejanja obično veći. Porast troškova energenata i inflacija doprinosi dodatnom opterećenju budžeta domaćinstava, a mnogi građani se suočavaju sa teškim odlukama o tome kako da raspodele svoja sredstva. U mnogim slučajevima, ljudi su primorani da biraju između grejanja svojih domova i pokrivanja drugih osnovnih troškova, kao što su hrana i medicinski tretmani.
Grčka vlada je do sada preduzela određene mere kako bi pomogla građanima suočenim sa ovim problemima. U okviru nekoliko programa pomoći, uvedene su subvencije za grejanje i potrošnju energije, ali se čini da to nije dovoljno da se reši problem u potpunosti. Kritičari ukazuju na to da je potrebno doneti dugoročne strategije koje će omogućiti održivo rešenje za energetsku efikasnost i smanjenje troškova grejanja.
Osim toga, zima 2023/2024. godine može doneti dodatne izazove. Sa globalnim porastom cena energenata usled geopolitičkih tenzija, očekuje se da će troškovi grejanja dodatno rasti. To bi moglo dovesti do još većeg broja domaćinstava koja će se suočiti s problemima u održavanju adekvatne temperature u svojim domovima.
Evrostat takođe ističe da su stariji građani, kao i porodice sa niskim primanjima, najviše pogođeni ovim fenomenom. Mnogi od njih žive u starijim zgradama koje nisu adekvatno izolovane, što dodatno otežava grejanje tokom hladnijih meseci. S obzirom na to da se očekuje da će se problemi sa energijom nastaviti i u narednim godinama, potrebno je hitno delovanje na svim nivoima vlasti kako bi se osiguralo da svi građani imaju pristup sigurnim i pristupačnim izvorima energije.
U isto vreme, situacija u Grčkoj nije jedinstvena. Slični problemi se javljaju širom Evrope, gde mnogi građani osećaju pritisak rastućih troškova života. Evropska unija i nacionalne vlade suočavaju se sa izazovima u pronalaženju ravnoteže između održivog razvoja i zaštite svojih građana od ekonomskih nedaća.
Kako se zima približava, važno je da vlasti preduzmu korake koji će pomoći najugroženijim grupama da prođu kroz ovo teško razdoblje. To može uključivati povećanje subvencija za grejanje, unapređenje energetske efikasnosti stambenih objekata, kao i razvoj programa koji će omogućiti građanima da bolje upravljaju svojim energetskim potrebama.
U ovom kontekstu, Grčka se suočava s ozbiljnim izazovima, a rešenja će zahtevati koordinisane napore svih sektora društva, uključujući vladu, privatni sektor i građanske organizacije. Samo zajedničkim delovanjem može se osigurati da nijedan građanin ne bude primoran da bira između grejanja svog doma i zadovoljstva drugih osnovnih potreba.
