Slovenačka vlada u procesu je pripreme značajne penzijske reforme koja bi mogla doneti promene u starosnoj granici za odlazak u penziju, kao i u procentu doprinosa. Ova reforma je usmerena na obezbeđivanje dugoročne održivosti penzionog sistema u zemlji, s obzirom na sve veći pritisak na državne resurse i demografske promene.
Pregovori o ovoj reformi su ušli u drugu fazu, a članovi pregovaračkog tima već razmatraju konkretne delove zakona. Prema informacijama koje prenosi Radio Slovenija, plan je da se poveća starosna granica za odlazak u penziju, kao i procenat doprinosa koji građani uplaćuju tokom radnog veka.
Jedan od ključnih predloga je da osiguranici stiču pravo na starosnu penziju sa navršenih 67 godina života, uz uslov da imaju najmanje 15 godina staža osiguranja. Očekuje se da će, ukoliko se reforma usvoji, osiguranici koji imaju 40 godina penzijskog staža do 2028. godine moći da se penzionišu sa 60 godina i 3 meseca, dok će za 2034. godinu taj uzrast biti 61 godina i 9 meseci.
Međutim, reforma će imati i određene izuzetke. Na primer, starosna granica bi mogla biti snižena za pojedine kategorije građana, kao što su oni koji su obavljali obaveznu vojnu službu ili su se učlanili u osiguranje pre navršene 20. godine.
Pored povećanja starosne granice, predviđeno je i povećanje procenta doprinosa. Trenutno se penzijska osnovica obračunava na osnovu bilo koje 24 uzastopne godine, a predlog Ministarstva je da se za lica sa 40 i više godina staža iz obračuna izuzmu pet godina koje su najnepovoljnije za osiguranike. Procenat doprinosa planira se postepeno povećavati svake godine, počevši od trenutnih 63,5 odsto za osiguranike sa 40 godina staža. Na kraju prelaznog roka, očekuje se da će taj procenat dostići 70 odsto, dok će za osiguranike sa 15 godina staža procenat biti 30 odsto.
Vlada se nada da će ovakve reforme doprineti stabilnosti i održivosti penzionog sistema, koji se suočava sa izazovima starenja populacije i smanjenjem broja radno aktivnog stanovništva. Penzijski sistem je ključni deo socijalne politike svake države, a Slovenačka vlada želi da osigura da buduće generacije penzionera imaju adekvatne prihode tokom starenja.
Stručnjaci smatraju da će ove reforme biti izazovne za mnoge građane, posebno za one koji su već na pragu penzije ili su planirali da se penzionišu u bliskoj budućnosti. Promene u starosnoj granici i procentu doprinosa mogu uticati na finansijsku stabilnost mnogih domaćinstava i stvoriti dodatne tenzije u društvu.
Takođe, postoji zabrinutost da bi povećanje starosne granice moglo dodatno otežati situaciju za radnike koji se suočavaju sa fizički zahtevnim poslovima, dok bi neki mogli biti primorani da rade duže nego što su planirali. Ova situacija može izazvati nezadovoljstvo među zaposlenima i dovesti do protesta ili drugih oblika otpora.
Kako se proces reforme nastavlja, očekuje se da će vlada otvoriti dijalog sa različitim društvenim grupama i organizacijama kako bi prikupila povratne informacije i razmotrila moguće izmene predloženih zakona. Bit će važno osigurati da reforme budu pravedne i da uzmu u obzir potrebe svih građana, posebno onih najranjivijih.
U svakom slučaju, penzijska reforma u Sloveniji predstavlja važan korak ka osiguranju održivosti penzionog sistema i odgovoru na izazove koje donosi moderna ekonomija i demografske promene.
