Nasilje na željeznici postaje sve učestalije u Italiji, a kondukter koji je želeo ostati anoniman otkrio je tragična iskustva napada na poslu. Mnogi njegovi kolege su takođe pretrpjeli nasilje, uključujući ubadanje nožem, lomljenje zuba i šamare. Kondukter ističe solidarnost među kolegama, ali upozorava da je nasilje postalo društveni problem koji treba rešavati izvan željezničkog sektora.
Kondukter je izjavio da vozovi odražavaju sliku društva i da je rešenje ovog problema kompleksno. Postavlja se pitanje da li su migranti krivci za veći broj incidenata na vozovima, ali kondukter naglašava da su određene grupe, poput imigranata, povezane sa većim brojem incidenata. Iako je nasilje postalo učestalo, kondukter ističe solidarnost među kolegama i pomažu jedni drugima da se pripreme za rizične situacije.
Nakon napada, kondukteri često pate od traume, a iako je prošlo više od godinu dana od prvog napada, kondukter ističe da je još uvek pogođen posledicama. Iako su naknade minimalne, kondukter ističe da je tražio pravdu za zlostavljanje na poslu. Kondukteri su često izloženi verbalnim napadima, ali moraju obavljati svoj posao do kraja, bez obzira na sve.
Na kraju, kondukter priznaje da nije potpuno zadovoljan radnim uslovima, ali ističe da je poslodavac učinio sve što je u njegovoj moći da pomogne. Kondukter je pripadnik sindikata i ističe da je kompanija uradila sve što je mogla da pomogne u ovoj situaciji. Nasilje na željeznici u Italiji postalo je ozbiljan problem koji zahteva hitne akcije kako bi se zaštitili kondukteri i putnici.
