Sprovedene reforme su preduslov za dobijanje finansijske pomoći zemljama Zapadnog Balkana, a ovaj predlog je izrečen danas na predstavljanju uredbe Evropske komisije o uspostavljanju Fonda za reformu i rast Zapadnog Balkana, pred odborima za spoljne poslove i budžet Evropskog parlamenta.
Predsednik Odbora za spoljne poslove Dejvid Mekalister naglasio je da zemlje koje zaostaju ili stagniraju u osnovnim vrednostima i ne usklađuju svoju politiku sa spoljnom politikom EU neće biti kvalifikovane za dodatno finansiranje.
Predlog uspostavljanja novog finansijskog instrumenta za obezbeđivanje šest milijardi evra zemljama Zapadnog Balkana, sastoji se od dve milijarde evra u grantovima i četiri milijarde evra u visoko povlašćenim zajmovima, predstavio je generalni direktor za susedstvo i pregovore o proširenju u Evropskoj komisiji Gert Jan Kopman.
On je istakao da bi Beograd i Priština morali da ispune određene uslove kako bi se konstruktivno angažovali na normalizaciji odnosa, ali je naglasio da ako jedna strana ne napreduje, neće sputavati drugu, pod uslovom da napreduje sa svojim reformama.
Kopman je takođe dodao da su ciljevi plana za rast „prilično hrabri“ i predviđa da se udvostruči ekonomija Zapadnog Balkana za jednu deceniju.
On je rekao da polazna tačka za ovaj plan rasta to da šest ekonomija Zapadnog Balkana ne konvergiraju dovoljno brzo sa EU i naveo da njihov prosečan prihod po glavi stanovnika iznosi oko trećine prihoda EU.
Kopman je dodao da je napredak ekonomija Zapadnog Balkana veoma ograničen i to stvara mnogo problema, kao što je odliv mozgova.
Predsednica EK Ursula fon der Lajen predstavila je plan rasta koji se sastoji od četiri stuba od kojih su prva dva povezana sa trgovinom, odnosno sa unapređenjem ekonomske integracije u okviru jednistvenog tržišta EU i uz podsticaj zajedničkom regionalnom tržištu i unutrašnjem tržištu.
Kopman je istakao značaj koji to predstavlja za investicije u regionu i rast preduzeća.
Nova sredstva bi se koristila za finansiranje koridora, uklanjanje prepreka za razvoj sektora malih i srednjih preduzeća i u oblasti energetike, kao i za unapređenje oblasti kao što su obrazovanje, digitalno povezivanje, infrastruktura, prekogranična saradnja, smanjenje administrativnih barijera i rešavanje problema voda i otpada.
Zemlje regiona bi trebale da utvrde akcioni plan kako bi ispunile zadate ciljeve u oblasti životne sredine i klimatskih promena.
Poseban naglasak u planu je na vladavini prava, napredovanju i transparentnosti procesa reformi i na pravičnom, održivom i inkluzivnom ekonomskom rastu.
Prihvatljivost za kreditna sredstva će se posebno odrediti na osnovu raznih faktora kao što su zemljopisna veličina, kvantitativni i kvalitativni kriterijumi, forumi za saradnju koji će se odvijati u okviru plana, kao i pojedinačne ocene.
Fond bi bio raspoređen upotrebom dva mehanizma, dva kruga odobravanja – put prethodnog programiranja, budućeg programiranja, indikativnog godišnjeg plana, alata za finansiranje, mehanizma izrade portfolija i alatki za analizu.
Sredstva bi se, kako predlažu, trebala upotrebiti za finansiranje projekata sa visokom dodatom vrednošću i jasnim izgledima na uspeh, ali i za grantove kao fleksibilni mehanizam podrške podnošenja zahteva za finansiranje.
Ukupno, 1,4 milijarde evra bi se izdvojilo kao bespovratna sredstva. Njegovinim sprovođenjem region bi mogao dodatno da se poveže sa EU, jer bi se između regiona i EU stvorili trgovinski odnosi.
Utorak, 28. septembar 2021 – https://www.slobodnaevropa.org/aregificirani-dnevni-sadrzaj/31542596.html
