Većina poslanika u Hrvatskom saboru podržala je zakonski predlog o uklanjanju nadgrobnih spomenika postavljenih nakon 30. maja 1990. godine, za koje Vlada smatra da „veličaju srpsku agresiju na Hrvatsku“. Ova odluka izazvala je napetosti, a poslanici Samostalne demokratske srpske stranke (SDS S) napustili su sednicu, izražavajući neslaganje s predloženim zakonom.
Poslanici desnog Domovinskog pokreta (DP), koji su koalicioni partneri u vladi HDZ-a premijera Andreja Plenkovića, izrazili su zadovoljstvo što je zakon o grobljima stigao na usvajanje, nazvavši spomenike „četničkim“. Njihovo zadovoljstvo dodatno je pojačano predloženim uklanjanjem spomenika osobama stradalim u poslednjem ratu, čija su imena ispisana na ćirilici.
Milorad Pupovac, lider srpske manjine u Hrvatskoj, izrazio je zabrinutost zbog stava vlade, naglašavajući da se stvara utisak da „po celoj Hrvatskoj leži četničko groblje“, što smatra netačnim. On je ukazao na to da postoje i simboli povezani s ustaškom ideologijom, koji takođe mogu uvrediti verska i nacionalna osećanja. Pupovac je upozorio da bi uklanjanje spomenika moglo dovesti do daljeg produbljivanja sukoba.
Reakcija iz redova Domovinskog pokreta došla je od Predraga Mišića, koji je pozvao Pupovca da poseti memorijalno groblje hrvatskih branitelja i potraži uvredljive natpise. Mišić je istakao da su svi natpisi na spomenicima jasno napisani i da ne sadrže uvredljive poruke. Pupovac je odgovorio da je SDS S zagovarao uklanjanje onih spomenika koji mogu uvrediti osećanja, ali da nije strah od konfrontacije.
U prethodnim godinama već je bilo pokušaja uklanjanja spomenika, međutim, Stipo Mlinarić iz DP-a negirao je da će biti uklonjene ploče sa ćirilicom, ukoliko sadrže samo osnovne informacije o pokojnicima. Ipak, naveo je da će biti uklonjeni spomenici koje smatra „četničkim“, uključujući i onaj u Borovu Selu.
Podršku uklanjanju spomenika izrekli su i poslanici opozicionog Mosta, kao i nezavisni poslanik Josip Jurčević i poslanici Socijaldemokratske partije (SDP). Jasenka Auguštan-Pentek iz SDP-a ukazala je na moguće političke i pravne probleme koji bi mogli proizaći iz sprovođenja zakona, upozoravajući na opasnost od selektivnog političkog obračuna.
Ona je takođe istakla da verske zajednice, posebno bošnjačka i jevrejska, smatraju da njihova pravila ne dopuštaju premeštanje posmrtnih ostataka osim u izuzetnim slučajevima. Miro Bulj iz Mosta je naglasio potrebu za dogovorom s verskim zajednicama o upravljanju grobljima, s obzirom na to da mnoga groblja nisu u vlasništvu lokalne samouprave.
Branko Bačić, potpredsednik vlade i ministar, objasnio je da se zakonom predviđa uklanjanje spomenika koji veličaju srpsku agresiju na Hrvatsku, kako bi se izbeglo otvaranje pitanja istorijskog revizionizma i dodatnih podela u društvu. On je naglasio da je cilj zakona usklađivanje s najvišim vrednostima propisanim Ustavom.
Ovaj zakon i njegovo sprovođenje izazivaju duboke podele među političkim strankama i unutar društva, a očekuje se da će rasprava o ovoj temi trajati još dugo. Uklanjanje spomenika može otvoriti nova pitanja o identitetu, prošlosti i pomirenju u Hrvatskoj, a reakcije svih strana ukazuju na to da je ovo samo početak dublje i kompleksnije debate o nacionalnim simbolima i sećanju.
