Period u kome nije bilo mnogo interesovanja mladih za zanatske škole, sada dolazi na naplatu. Stari majstori odlaze u penziju, a sve je manje onih koji mogu da ih zamene. Ne tako mali broj zanatlija je sreću potražio i u inostranstvu, što je dodatno uticalo na deficit ovog kadra na tržištu rada u Srbiji. Prema zakonima tržišta, onog čega nema dovoljno, obično raste cena, a to se sada desilo i sa zanatskim uslugama, na koje se sve duže čeka.
Prema računici Građevinske komore Srbije, našoj zemlji nedostaje oko 30.000 zanatlija različitih profila. U pokušaju da nađu i zadrže kvalitetne kadrove, poslodavci su počeli da podižu zarade majstorima, ali deficit se i dalje oseća. Upravnik gradilišta, Radovan Ilić, ističe da je potražnja za svim majstorima velika, da ih je teško pronaći, ali i kada ih pronađete, morate da izdvojite veću sumu novca za njih.
„Nedostatak se oseća, a cene su porasle. Posla za majstore svih profila ima – od keramičara, zidara, tesara, armirača, pa do molera“, objašnjava Ilić. Zanatlije su najtraženije jer ih nedostaje, što je verovatno dovelo do toga da su limari, na primer, prošle godine bili najplaćeniji. Građani Čačka kažu da nije lako biti majstor, jer mnogi to i ne žele. Dobri majstori su retki, te je potrebno biti oprezan prilikom izbora.
„Kada se razgovara, mora se unapred dogovoriti sve, i nikako ne treba avansirati novac. Ako se ne dogovorite, računajte da ćete biti izrabljivani, jer majstora u Srbiji nema“, izjavio je jedan stanovnik Čačka. Na pitanje koji je zanat najisplativiji, odgovori se razlikuju. Pokazalo se da najbolje zarađuju frizeri, vodoinstalateri, vulkanizeri, varioci i automehaničari, ali zarada zavisi od obima i količine posla. Što se više radi, više se i zarađuje.
Vera Vasić, vlasnica frizerskog salona u Čačku, kaže da posla za njihovu struku uvek ima. „U frizerskim salonima ima i previše posla, samo što je sve manje radnika koji bi želeli da rade, a zarada je velika. Mi frizeri dobro zarađujemo“, tvrdi Vasić. Ana Dojčilović iz Nacionalne službe za zapošljavanje u Čačku napominje da je potražnja za radnicima svih profila velika, a ponuda mala.
„Potrebe poslodavaca prvenstveno su definisane delatnostima koje su pretežno razvijene u našoj sredini. Ako govorimo o metaloprerađivačkom sektoru, koji je veoma zastupljen u Čačku, postoje potrebe za zapošljavanjem bravara, zavarivača, električara, operatera na mašinama i vozača. Tu su i poslovi vezani za osnovnu delatnost poslodavca, kao i za prateću podršku, tehničku službu, za koju poslodavci takođe imaju potrebu“, kaže ona.
Stara izreka kaže da je svaki zanat zlatan, a u poslednje vreme, kako kažu upućeni, plate nekih majstora dostižu nivo zarada nekih direktora. Ova situacija ukazuje na hitnu potrebu za revitalizacijom zanatskog obrazovanja i podsticanjem mladih da se zainteresuju za zanate, kako bi se smanjio trenutni deficit i obezbedila budućnost ovog sektora.
U svetlu ovih izazova, važno je razvijati programe koji bi privukli mlade ljude ka zanatskim školama i radnoj praksi. Takođe, povećanje svesti o značaju zanatskih veština može pomoći u vraćanju ugleda zanatima i motivisati nove generacije da se opredele za ovu profesiju. Samo tako će Srbija moći da se oslobodi trenutnog deficita zanatlija i obezbedi stabilnost u ovom važnom sektoru tržišta rada.
