Javni dug Srbije na kraju novembra iznosio je 38,39 milijardi evra, pokazuju podaci Uprave za javni dug Ministarstva finansija. Najveći poverioci su bili kupci evroobveznica, kojima je Srbija dugovala 10,31 milijardu evra. Sledeći na listi su bili kupci dugoročnih dinarskih hartija od vrednosti sa 7,32 milijarde evra duga, poslovne banke sa 3,42 milijarde evra duga, i strane vlade sa 3,12 milijardi evra duga. Kineskoj Eksport-Import banci dugovalo se 2,93 milijarde evra, a Međunarodnom monetarnom fondu 2,44 milijardi evra.
Srbija se suočava sa velikim javnim dugom, koji je prema poslednjim podacima iznosio 38,39 milijardi evra krajem novembra. Najveći deo ovog duga odnosio se na evroobveznice, gde su poverioci bili kupci kojima je Srbija dugovala 10,31 milijardu evra. Osim toga, postojali su i dugovi prema kupcima dugoročnih dinarskih hartija od vrednosti u iznosu od 7,32 milijarde evra, poslovnim bankama koje su bile poverioci sa 3,42 milijarde evra, i stranim vladama sa 3,12 milijardi evra.
Među poveriocima su se takođe našle Kineska Eksport-Import banka, kojoj je Srbija dugovala 2,93 milijarde evra, i Međunarodni monetarni fond sa 2,44 milijardi evra duga. Ovi podaci ukazuju na ozbiljnost problema sa javnim dugom u Srbiji i potrebu za efikasnim merama kako bi se dug smanjio i finansijska stabilnost zemlje očuvala.
Javni dug predstavlja veliki teret za državu, jer se moraju izdvajati značajna sredstva za otplatu kamata i glavnice duga, umesto ulaganja u druge oblasti poput zdravstva, obrazovanja ili infrastrukture. Stoga je važno da se vlada fokusira na smanjenje javnog duga kroz efikasnu fiskalnu politiku, kontrolu troškova i povećanje prihoda kako bi se dug postepeno smanjio i finansijska stabilnost zemlje očuvala.
Neki stručnjaci upozoravaju da bi preveliki javni dug mogao dovesti do ekonomske krize i finansijske nestabilnosti, te da je neophodno preduzeti hitne mere kako bi se sprečilo dalje povećanje duga i osigurala održivost javnih finansija. Srbija se trenutno nalazi u procesu pristupanja Evropskoj uniji, a visok javni dug može biti prepreka za dalji napredak i ekonomske reforme koje su neophodne za pristupanje EU.
Vlada Srbije mora da preduzme odgovarajuće korake kako bi smanjila javni dug, povećala prihode i kontrolisala troškove kako bi se obezbedila održivost javnih finansija i finansijska stabilnost zemlje. To može uključivati reforme u oblasti poreske politike, racionalizaciju javne potrošnje, smanjenje administrativnih troškova i borbu protiv korupcije i neefikasnosti u javnom sektoru.
Javni dug je jedan od ključnih ekonomskih problema sa kojima se Srbija suočava, a njegovo smanjenje zahteva dugoročnu strategiju i odlučne akcije vlade. U suprotnom, postoji rizik od daljeg povećanja duga, ekonomske krize i finansijske nestabilnosti, što bi imalo ozbiljne posledice po državu i njene građane. Stoga je neophodno da se javni dug Srbije stavi pod kontrolu i smanji kako bi se osigurala održivost javnih finansija i finansijska stabilnost zemlje.
