Inflacija u Srbiji, prema projekcijama Narodne banke Srbije (NBS), nastaviće da se kreće u okviru cilja od 3,0% plus minus 1,5% tokom naredne dve godine. Ovu informaciju izneo je viceguverner NBS, Željko Jović, tokom predstavljanja februarskog izveštaja o inflaciji, koji je nedavno usvojio Izvršni odbor NBS. On je naglasio da bi međugodišnja inflacija na početku 2025. godine mogla biti blizu gornje granice dozvoljenog odstupanja od cilja, ali da se očekuje postepeno usporavanje do kraja godine.
Jović je istakao da će na smanjenje inflacije značajno uticati restriktivni monetarni uslovi, niža uvozna inflacija i očekivane niže svetske cene energenata. Pored toga, dolazak nove poljoprivredne sezone od maja, uz pretpostavku da bude prosečna, trebao bi dovesti do pojeftinjenja voća, povrća i smanjenja troškova u proizvodnji hrane. Očekuje se i rast realnih zarada u skladu sa povećanjem produktivnosti, što će doprineti usporavanju bazne inflacije.
Analizirajući globalne trendove, Jović je govorio i o fenomenima poput „čipflacije“, gde su cene jeftinijih brendova brže rasle od skupljih. U periodu od 2022. do 2024. godine, kumulativni rast cena jeftinijih brendova u kategoriji hrane i pića bio je za pet procentnih poena viši nego kod skupljih brendova. Takođe, potvrđeno je da se najveća razlika u cijenama između ovih brendova javlja tokom najizraženijih inflatornih pritisaka.
Pored inflacije, Jović je izneo podatke o pozitivnoj dinamici aktivnosti u privredi, naglašavajući da je u poslednjem tromesečju 2024. godine međugodišnji rast bruto domaćeg proizvoda iznosio 3,3%, dok je na nivou godine rast dostigao 3,9%. Ovi rezultati ukazuju na otpornost Srbije i uspeh u ostvarivanju ekonomskih ciljeva uprkos složenim globalnim uslovima.
Strane direktne investicije su dostigle rekordnih 5,2 milijarde evra u 2024. godini, uz kapitalne izdatke države od oko šest milijardi evra. Ovi faktori su značajni stubovi finansiranja investicija. I pored realizacije planiranih kapitalnih izdataka, fiskalni deficit je bio niži od očekivanog, iznoseći samo dva odsto BDP-a. To je rezultiralo opadajućom putanjom javnog duga, dok su devizne rezerve dostigle rekordne nivoe.
Analizirajući potrošačke cene, Jović je napomenuo da je u januaru 2025. godine zabeležen rast od 4,6% u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, dok je međugodišnja inflacija u decembru 2024. iznosila 4,3%. U januaru 2025. godine, cene proizvoda i usluga lične potrošnje su u proseku porasle za 0,6% u odnosu na decembar 2024. godine.
Rast cena zabeležen je u grupama kao što su komunikacije (1,3%), transport (1,2%), rekreacija i kultura (0,7%), hrana i bezalkoholna pića, kao i stanovanje, voda, električna energija, gas i ostala goriva (po 0,6%). Kategorije zdravlja i opreme za stan su zabeležile rast od 0,5% i 0,4% respektivno, dok su restorani i hoteli zabeležili sličan rast. S druge strane, pad cena zabeležen je u grupi odeće i obuće (-0,6%).
Sve ove informacije ukazuju na to da Srbija, uprkos izazovima, pokazuje otpornost i sposobnost da se prilagodi promenama u ekonomskom okruženju. Očekivanja o inflaciji, stranim investicijama i rastu potrošačkih cena daju nadu u stabilnost i rast srpske ekonomije u narednom periodu.
