Savet Evrope je nedavno postao predmet dvostruke rasprave u Srbiji zbog mogućnosti da Kosovo postane njegov član. Ova međunarodna organizacija okuplja 46 evropskih država koje su potpisale Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, što podrazumeva zaštitu ljudskih prava, demokratije i vladavine prava. Od svog osnivanja 1949. godine, Savet Evrope je okupio sve evropske države osim Belorusije, a nekadašnja članica Rusija je izbačena, dok je Azerbejdžan suspendovan. Srbija je postala članica Saveta Evrope 2003. godine, a ova organizacija je igrala važnu ulogu u brojnim reformskim procesima u zemlji.
Pitanje prijema Kosova u Savet Evrope dovelo je do nestašice mišljenja u Srbiji. Dok je predsednik Aleksandar Vučić najavio mogućnost izlaska zemlje iz Saveta Evrope u slučaju prijema Kosova, drugi stručnjaci smatraju da bi takva odluka imala neželjene posledice. Diplomata Zoran Milivojević tvrdi da bi izlazak Srbije bio logičan poslednji korak nakon što Kosovo postane članica, dok bivši ambasador Srećko Đukić upozorava da bi izlazak Srbije bio pogrešan potez sa nesagledivim posledicama, uključujući mogući gubitak pregovaračkog statusa sa EU i investicija.
Programski menadžer iz Centra za evropske studije, Strahinja Subotić, ističe da je članstvo u Savetu Evrope ključno za članstvo u EU, dok istraživač Sava Mitrović navodi da građani Srbije možda ne bi mogli da se obraćaju Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu u slučaju izlaska iz Saveta Evrope. Srbija bi mogla tužiti druge države članice ako im je na teritoriji tih zemalja nanesena povreda prava.
Na kraju, odluka o eventualnom izlasku Srbije iz Saveta Evrope će imati dalekosežne posledice, kako na političkom, tako i na ekonomskom nivou. Mnogi smatraju da bi takav korak mogao da dovede do izolacije zemlje na evropskoj sceni, dok bi ostajanje u Savetu Evrope omogućilo Srbiji da zadrži svoj uticaj i pregovarački položaj. Konačna odluka o ovom pitanju ostaje u rukama srpskih vlasti i odlazi u sredu, kada će ministri Saveta Evrope raspravljati o članstvu Kosova.
