Kreditni rejting države odražava sposobnost Srbije da vraća svoje dugove i ispunjava finansijske obaveze. Srbija je u poslednjih deset godina povećala kreditni rejting za tri nivoa, te se procenjuje da bi uskoro mogla preći na investicioni nivo. Viši kreditni rejting pozitivno utiče na ugled države kod investitora, privlači strane investicije, omogućava jeftinije zaduživanje, veću zaposlenost i viši životni standard građana.
Trenutno, Srbija ima ocenu BB+, što ukazuje na sposobnost izvršenja finansijskih obaveza, ali postoji i rizik promene poslovne klime i ekonomskih uslova. U poređenju sa drugim zemljama, Nemačka ima najviši kreditni rejting od AAA, Italija BBB, dok Bosna i Hercegovina ima B+ što je neinvesticioni rejting.
Investicioni kreditni rejting je procena načina upravljanja javnim finansijama, dok spekulativni rejting ukazuje na znatan kreditni rizik. Konsultant za strana ulaganja, Mahmud Bušatlija, napominje da Srbija teži prema investicionom rejtingu, ali trenutno zemlja pretežno koristi kredite za vraćanje prethodnih dugova umesto za investicije koje bi generisale profit i omogućile otplatu kredita.
Srbija se suočava s problemom prekomernog zaduživanja, gde je potrebno uzimati nove kredite da bi se vratili prethodni. Dinar je godinama stabilan u odnosu na evro, što ukazuje na vezanost za evropsku ekonomiju. Bušatlija ističe da je neophodno fokusirati se na projekte koji će stvarati prihode, umesto na spekulativne investicije koje ostavljaju dugove za buduće generacije.
Pred Srbijom su izazovi u upravljanju državnim kapitalom i javnim finansijama, te je potrebno preusmeriti investicije ka projektima koji će generisati prihode i stvoriti novu vrednost za državu. Promene u pristupu upravljanju finansijama ključne su za unapređenje kreditnog rejtinga i ekonomskog razvoja zemlje.
