U Briselu je u toku Evropski savet, na kojem lideri zemalja članica Evropske unije raspravljaju o različitim temama, kako iz evropske tako i spoljne politike. Glavna tema sastanka je rat u Ukrajini, a u tim razgovorima učestvovao je i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.
Lideri EU su usvojili zaključke o Ukrajini, u kojima se osuđuje ruska agresija na Ukrajinu, izražava puna podrška suverenitetu i teritorijalnom integritetu, te se poziva na jačanje vojne i finansijske pomoći, uz nove sankcije protiv Rusije.
Na konferenciji za medije nakon rasprave Saveta o Ukrajini, predsednik Zelenski je izjavio da evropske bezbednosne garancije neće biti dovoljne Ukrajini, već da prave garancije treba da potiču iz NATO-a. Zelenski je takođe pozdravio Donalda Trampa i istakao da je za postizanje mira potrebno jedinstvo Evrope i Sjedinjenih Država, ali da bez Ukrajine ne mogu biti postignuti nikakvi dogovori.
Uoči samita, mađarski premijer Viktor Orban je izneo predlog o prekidu vatre za vreme praznika i razmenu zarobljenika. Međutim, Zelenski je rekao da nije razgovarao sa Orbanom o tome, već da je saznao iz medija, te da smatra da je to više politički potez nego ozbiljan predlog. Takođe, Zelenski je potvrdio da neće produžiti tranzit ruskog gasa kroz Ukrajinu, te da će tranzit biti prekinut od 1. januara.
Dok je Zelenski razgovarao sa evropskim liderima, Vladimir Putin je odgovarao na pitanja u Moskvi. Zelenski je osudio Putinove izjave i nazvao ga ludim, ističući da Putin voli da ubija. Zelenski je istakao da je Putin danas izjavio da želi da izazove rat sa Ukrajinom, što je nešto što razuman čovek ne bi rekao.
Nakon Zelenskog, lideri zemalja članica EU su nastavili sa razgovorima o drugim temama, poput krize na Bliskom istoku, konkurentnosti EU i migracija. Takođe, Evropski savet je usvojio zaključke o proširenju koje je donio Evropski savet za opšte poslove.
U tim zaključcima se prihvata procena Evropske komisije da je Srbija tehnički spremna za otvaranje poglavlja iz Klastera 3, ali da će se na ovo pitanje vratiti kada Srbija napravi dalji značajan napredak, pre svega u oblasti vladavine prava i dijaloga sa Prištinom.
