Ove godine zaposlenici imaju priliku da uživaju u šest neradnih dana zaredom, pošto se prvi maj i Uskrs nadovezuju jedan na drugi. Neradni dani za Praznik rada su sreda, 1. maj i četvrtak, 2. maj, dok su neradni dani za Uskrs 3, 4, 5. i 6. maj.
Za rad na praznike radnicima će biti isplaćene duple dnevnice, tako da će neki raditi dobrovoljno kako bi bili plaćeni za svoj trud. Prema zakonu, zaposleni koji rade na neradni praznik imaju pravo na uvećanu zaradu, koja ne sme biti manja od 110 odsto osnovice.
Što se tiče korišćenja godišnjeg odmora, zaposlenici ne mogu sami odlučiti da li će spojiti praznike sa godišnjim odmorom, već to zavisi od poslodavca. Poslodavac donosi odluku o korišćenju godišnjeg odmora u konsultaciji sa zaposlenim, a rok za dostavljanje rešenja o korišćenju godišnjeg odmora je pet dana pre samog korišćenja odmora.
Bojan Urdarević, profesor radnog prava i predsednik Udruženja za radno pravo i socijalno osiguranje, naglašava da poslodavac određuje kada će se godišnji odmor koristiti i da zaposlenici ne mogu sami odlučivati o datumu odmora. Čak i kada zaposlenik dobije rešenje o godišnjem odmoru, poslodavac može da ga pomeri. U slučaju nepoštovanja dogovora o odmoru, zaposleni može pokrenuti sudski postupak radi naknade štete.
Na kraju, važno je da zaposlenici budu informisani o svojim pravima i da sarađuju sa poslodavcem kako bi se usaglasili oko korišćenja godišnjeg odmora i radnih praznika. Ovo je prilika da se zaposleni odmore i napune baterije za nastavak radnih obaveza.
