Dan nakon izbora u nemačkoj saveznoj državi Hamburg, u sedištu Socijaldemokratske partije (SPD) u Berlinu prevladavao je optimizam. „Rezultat nas je nasmejao“, izjavila je kopredsedavajuća stranke Saskija Esken. SPD je osvojio 33,5 odsto glasova u Hamburgu, što je značajno poboljšanje u odnosu na prethodne savezne izbore održane 23. februara, kada je stranka dobila samo 16,4 odsto. Ovaj rezultat bio je najgori za SPD od 1887. godine, kada se stranka zvala Socijalistička radnička partija Nemačke, a izbori za Bundestag su odražavali višedecenijski opadajući trend stranke, navodi Dojče vele.
Udeo SPD-a od 25,7 odsto na poslednjim saveznim izborima u Nemačkoj 2021. godine sada deluje kao anomalija, jer su istraživanja javnog mnjenja mesecima predviđala da stranka može dobiti samo oko 15 odsto glasova. Iznenađujući povratak stranke u Hamburgu dogodio se zbog ključnih grešaka njenog glavnog rivala, Hrišćansko-demokratske partije (CDU). Iz redova SPD-a su to opisali rečima: „Mislili smo da smo pobedili — ali samo su drugi izgubili“.
Kako je najstarija nemačka politička partija, stara 160 godina, došla u ovakvu situaciju? Kao jedna od dve glavne nemačke stranke, SPD je proizveo uticajne kancelare i igrao ključnu ulogu u oblikovanju Ostpolitike i drugih važnih istorijskih trenutaka u posleratnoj Nemačkoj.
Februarski savezni izbori otkrivaju demografiju podrške SPD-u. Stranka je dobila najviše glasova, 20 odsto, od birača starijih od 60 godina, dok je samo 12 odsto glasova došlo od mlađih od 18 do 34 godine. U poslednjih nekoliko godina, SPD je izgubio oko 1,7 miliona svojih birača, od kojih su mnogi prešli na konzervativne partije kao što su CDU i Hrišćansko-socijalna unija (CSU), kao i 720.000 od desničarske Alternative za Nemačku (AfD). Milion bivših glasača SPD-a prešao je Levici i novoj stranci Sahre Vagenkneht (BSV).
Nemački glasači očigledno smatraju da njihove brige oko posla i imigracije nisu shvaćene ozbiljno. Prema analizi instituta za istraživanje javnog mnjenja, samo 14 odsto Nemaca veruje da SPD može kompetentno upravljati politikom azila i izbeglica, dok 52 odsto smatra da zanemaruje interese radnika. Infratest-dimap istraživanje pokazuje da 55% ispitanika veruje da SPD više brine o nezaposlenima nego o onima koji naporno rade i zarađuju malo novca.
Iako je izborni rezultat bio šokantan za SPD, nije bilo ostavki. Kopredsedavajući stranke Lars Klingbel brzo je proširio svoju poziciju na vlasti i sada je takođe na čelu parlamentarne grupe stranke u Bundestagu. SPD se fokusira na jedinstvo u narednoj fazi, u kojoj će verovatno ostati u vladi kao mlađi partner konzervativnoj uniji (CDU/CSU).
Međutim, mnogi razočarani članovi SPD-a postavljaju pitanje vrednosti nove koalicije s konzervativcima. Ovo bi bio četvrti vladin savez SPD-a s CDU/CSU od 2005. godine, a stranka je svaki put izlazila oslabljena. Jedan od lidera SPD-a, Klingbel, obećava jačanje identiteta stranke kao „narodne partije levog centra“. Ističe da će doći do „obnove programa, organizacije i kadrova“.
Uspon krajnje desnice i nestabilna globalna politika znače da SPD nema vremena za povlačenje i pregrupisavanje. „Nemačka politika ima zadatak da ojača Evropu tokom ove istorijske faze. A za to je potrebna socijaldemokratija sposobna za akciju. Moramo uspeti, moramo preuzeti odgovornost za ovu zemlju“, rekao je Klingbel.
SPD se suočava s izazovima unutar stranke, jer se interne debate intenziviraju. Levo krilo upozorava da se ne treba praviti previše ustupaka tokom koalicionih pregovora, budući da će i sami članovi stranke na kraju glasati o koalicionom sporazumu. Postoje ključne razlike između CDU/CSU i SPD-a, posebno u vezi s načinima pronalaženja sredstava potrebnih za vojsku i obnovu infrastrukture. SPD insistira da ove investicije ne idu na račun socijalne potrošnje, dok se CDU/CSU suočava s pritiscima.
U ovom trenutku, SPD mora balansirati između svojih unutrašnjih nesuglasica i pritisaka spolja, kako bi osigurao svoju budućnost u nemačkoj politici.
