Poslanici Skupštine Srbije usvojili su novi zakon koji ima za cilj da olakša mladima sticanje stambenog kredita i prve nekretnine. Prema ovom zakonu, država će subvencionisati deo kamate, a minimalno učešće za mlade između 20 i 35 godina biće smanjeno na samo jedan odsto. Takođe, zakon omogućava i nezaposlenima da uzmu kredit uz solidarnog jemca. Država će subvencionisati dva procentna poena kamate tokom prvih šest godina otplate.
Međutim, uprkos ovim zakonskim rešenjima, banke zadržavaju pravo da samostalno odluče kome će odobriti kredite. To znači da, čak i ako se mladi prijave za program, ne postoji garancija da će svi moći da ga iskoriste. Kritičari upozoravaju da bi nova regulativa mogla pomoći samo onima koji već imaju dobar prihod, ali ne mogu da skupe novac za učešće. Ekonomski novinar Aleksandar Milošević ističe da banke neće biti spremne da odobre kredite mladim ljudima koji nemaju stabilne prihode i koji ne mogu da garantuju otplatu.
Do sada su samo dve banke izrazile spremnost da učestvuju u ovom programu, što dovodi u pitanje njegovu efikasnost i privlačnost za veći broj banaka. Država je preuzela deo rizika, ali se postavlja pitanje da li bi mogla da preuzme veći deo rizika kako bi privolela više banaka da se uključe.
Finansijski konsultant Vladimir Vasić apeluje na banke da razmotre učešće u programu, naglašavajući da ako se demografski pad nastavi, banke neće imati dovoljno klijenata. On smatra da je ova mera pre svega demografska i ekonomska, te da postoji društvena odgovornost da se pomogne mladima u kupovini nekretnina.
Uz maksimalni iznos kredita od 100.000 evra, mnogi mladi će se suočiti s izazovima prilikom traženja odgovarajuće nekretnine, posebno s obzirom na visoke cene na tržištu nekretnina. Licencirani procenitelj nekretnina Milić Đoković ukazuje na to da će novi krediti verovatno dovesti do povećanja cena nekretnina, s obzirom na to da je tržište već osetljivo na promene u potražnji.
U Beogradu, na primer, teško je pronaći stanove u okviru ovog budžeta, a u unutrašnjosti Srbije situacija je nešto bolja, ali i dalje postoji ograničen promet nekretnina. Đoković naglašava da se subvencionisani krediti mogu koristiti i za kupovinu placeva s građevinskom dozvolom ili objekata u izgradnji, ali je ključno da na tržištu postoji ponuda koja može zadovoljiti potražnju.
Tržište nekretnina u Srbiji se trenutno suočava s problemom slabije ponude u odnosu na potražnju. Đoković smatra da će trenutna situacija brzo proći, ali da će rasti cene nekretnina ukoliko se potražnja poveća, jer se očekuje da će novi krediti privući više kupaca.
U Srbiji, samo oko 20% nekretnina kupuje se putem kredita, dok prednjače gotovinski kupci. Mnogi ljudi prodaju nekretnine da bi kupili sledeće, što ukazuje na to da je tržište nekretnina više vezano za međusobne transakcije nego za kreditno tržište.
S obzirom na to da se nekretnine često smatraju sigurnim oblikom ulaganja, mnogi ljudi radije investiraju u nekretnine umesto u druge oblike investicija. U Srbiji postoji sociološki stav da je posedovanje nekretnine nužno, dok je na Zapadu uobičajeno živeti kao podstanar. Ova situacija može dovesti do stalnog interesa za kupovinu nekretnina, ali je važno da mladi imaju mogućnost da izaberu ono što žele, a ne samo ono što moraju.
