Poseta kneza Pavla Karađorđevića Berlinu 1. juna 1939. godine nije bio samo običan diplomatski susret između dva nacija. Iako je na prvi pogled sve delovalo kao da je Hitlerova Nemačka postigla veliki uspeh u odnosima sa Jugoslavijom, istina je da su stvari iza kulisa bile daleko kompleksnije.
Nacistički režim je tom prilikom organizovao veliku vojnu paradu kako bi impresionirao svog gosta, kneza Pavla. Kancelar Hitler i jugoslovenski namesnik su se smeškali jedno drugom pred kamerama, dok su razmenjivali uljudne reči hvala za oba naroda. Međutim, iza svih tih prijateljskih gestova krio se pravi motiv posete – pritisak Nemačke na Jugoslaviju da se pridruži Trojnom paktu.
Trojni pakt, koji su potpisali Nemačka, Italija i Japan, bio je deo Hitlerove agresivne politike pregovaranja i osvajanja teritorija. Njegov cilj bio je da stvori saveznike koji bi mu pomogli u ostvarivanju njegovih ekspanzionističkih ciljeva. Jugoslavija, međutim, nije bila zainteresovana da se pridruži ovom paktu jer bi to značilo da postaje deo Hitlerove imperije.
Pritisak Nemačke na Jugoslaviju bio je očigledan tokom posete kneza Pavla Berlinu. Iako su javno izražavali prijateljstvo i dobre odnose, iza zatvorenih vrata Hitler je tražio od kneza da potpiše pakt. Knez Pavle, koji je bio svestan Hitlerovih ambicija i zločina, odbio je takav zahtev. Umesto toga, Jugoslavija je odlučila da ostane neutralna i ne uključi se u ratne sukobe koji su bili neizbežni.
Ova odluka je izazvala bes Hitlera i nacističkog režima, koji su odmah počeli da pripremaju planove za napad na Jugoslaviju. Poseta kneza Pavla Berlin nije bio diplomatski uspeh Nemačke, već samo početak sukoba koji će dovesti do nemilosrdnog napada na zemlju.
Nekoliko meseci kasnije, 6. aprila 1941. godine, nacistička Nemačka bez objave rata napala je Jugoslaviju i uspostavila svoju okupaciju nad zemljom. Knez Pavle bio je prinuđen da abdicira i napusti zemlju, a Jugoslavija je dovedena pod nemačku vlast.
Međutim, iako je Nemačka uspela da okupira Jugoslaviju, otpor jugoslovenskog naroda ostao je jak. Partizanski pokret, predvođen Josipom Broz Titom, nastavio je borbu protiv okupatora i doprineo oslobođenju zemlje od nemačke vlasti.
Poseta kneza Pavla Berlinu 1939. godine može se posmatrati kao prekretnica u odnosima između Jugoslavije i Nemačke. Iako je nacistički režim pokušao da pritisne Jugoslaviju da se pridruži njegovim agresivnim ciljevima, knez Pavle je hrabro odbio takav zahtev i time sačuvao nezavisnost svoje zemlje.
Danas, poseta kneza Pavla Berlinu se analizira kao deo šire slike evropske istorije u periodu pre Drugog svetskog rata. Nemački pokušaji da stvore saveznike u regionu kako bi ostvarili svoje imperijalne ambicije nisu uspeli, što je doprinelo oslobađanju Evrope od nacističke vlasti i izgradnji novog, demokratskog poretka.
Uprkos tragediji koju je Jugoslavija doživela tokom rata, poseta kneza Pavla Berlinu ostaje simbol hrabrosti i odlučnosti jednog čoveka u suočavanju sa moćnim i agresivnim neprijateljem. Njegova odluka da se suprotstavi Hitleru ostavila je dubok trag u istoriji Jugoslavije i Evrope, i podseća nas na važnost principa slobode, nezavisnosti i borbe protiv tiranije.
