Sveti Makarije Egipatski – uzor i primer unutrašnje borbe
Daleko od vreve sveta, u tišini egipatske pustinje, jedan čovek svojim prisustvom sijao je više od sunca koje je žarilo pesak oko njega. Sveti Makarije Egipatski, veliki isposnik i jedan od najvoljenijih otaca monaštva, bio je poznat po svojoj mudrosti, izuzetnom smirenju i duhovnoj snazi. Često ga nazivaju i „mladencem stareca“, jer je još u mladosti dostigao zrelost i duhovnu mudrost starca. Njegove reči i pouke nadahnjivale su generacije monaha, a mnoge priče o njegovom životu i borbi sa iskušenjima sačuvane su u zbirci poznatoj kao Apoftegme ili Izreke svetih otaca.
Jednog dana, dok je prebivao u molitvi, pred svetiteljem se pojavio đavo s namerom da ga pokoleba, verujući da će svojom lukavošću zadobiti njegovu naklonost. Približivši mu se, đavo mu reče:
„Sve što ti činiš, činim i ja.
Ti postiš, a ja, kao bestelesni duh, nikada ne jedem.
Bdiš cele noći, ali i ja nikada ne spavam.
Neprestano misliš o Bogu, ali i ja mislim na Njega, dok vodim borbu protiv Njegove dece.“
Na ove reči, Makarije je odgovorio tihim, ali snažnim glasom, pokazujući dubinu svoje duhovne mudrosti:
„Sve možeš da činiš kao i ja, ali jedno ne možeš: da se pokaješ!
Dodao bih još i ovo:
ne možeš da kažeš istinu,
ne možeš da se poniziš i
ne možeš da voliš.
I dokle god se borim na ovih četiri bedema – da se kajem, da govorim istinu, da se ponizujem, da volim – ne možeš me pobediti!“
U Makarijevim rečima leži suština hrišćanske borbe, onaj unutrašnji preobražaj koji se ne može imitirati. Ovaj veliki otac monaštva pokazuje da, iako demon može da glumi odricanje i bdenje, postoji neprobojni zid za one koji nemaju ljubavi, pokajanja i poniznosti u srcu. Ta nevidljiva tvrđava duhovne istine štiti onoga ko se čistog srca trudi za Boga. Tako je Makarijeva borba, mudrost i snaga postala primer svim monasima i vernicima, jer se prava pobeda postiže na polju ljubavi, istine i vere, gde đavo ne može ni da kroči.
U srcu Atosa, u administrativnom centru Kareja, nalazi se posebna posnica koja u tišini čuva nasleđe Svetog Save, mesto neprekidne molitve i stroge posvećenosti, koje ima duboku duhovnu tradiciju i istorijski značaj. Ova molitva iz Molitvenika Srpske pravoslavne crkve pomaže da pronađete unutrašnji mir i da se duhovno osnažite kada se suočite sa svakodnevnim iskušenjima.
Uzdržanje je samo duhovni podvig koji vodi ka čistoći kroz molitvu, sećanje na Hristove patnje i borbu protiv zlih dela. Sreda nas podseća na Judinu izdaju, a petak na Hristovo raspeće.
Skriven od sveta i ušuškan na vrhu nepristupačne krečnjačke stene, ovaj manastir vekovima predstavlja duhovno utočište monasima, simbolizujući pobedu tišine i vere nad prolaznošću sveta.
Apostol Pavle kaže: „Molite se neprestano.“ Nije slučajno to rekao. To znači da čovek ne može bez molitve. Ne zato što je molitva obraćanje Bogu, u kojem mi tražimo da nam ispuni naše želje i da ono što nam je potrebno po našoj proceni, govorio je Patrijarh Porfirije.
Pravednicima se nevolje daju da još više uznapreduju, a grešnicima se nevolje daju radi očišćenja. Greh se ne čisti bez nevolje.
