U Francuskoj se sutra održava prvi krug vanrednih parlamentarnih izbora, čije je raspisivanje iznenadilo evropski politički i ekonomski establišment. Svaka od 577 izbornih jedinica će dati po jednog poslanika, a da bi bio izabran u prvom krugu, kandidat mora dobiti više od 50% glasova, što je najmanje 25% birača u toj jedinici. Prema francuskom izbornom zakonu, u drugi krug ne idu samo dva kandidata sa najvećim brojem glasova, već svi koji su dobili podršku najmanje 12,5% birača u prvom krugu.
Očekuje se veća izlaznost na ovim izborima nego pre dve godine, a prema rezultatima anketa, Nacionalno okupljanje Marin Le Pen i njeni saveznici iz rascepkanog desnog centra trebalo bi da dobiju oko 36% glasova, levičarska koalicija Novi narodni front 29%, a Makronovi liberali oko 21% glasova. Partiji Marin Le Pen potrebno je najmanje 289 mandata za većinu u parlamentu, a prema anketama mogu dobiti između 220 i 260 mandata, što je veliki skok u odnosu na sadašnjih 88.
Marin Le Pen već je postigla dogovor sa liderom Republikanske partije Ericom Ciottiem da se ne takmiče u određenim izbornim jedinicama, ali potrebni su joj još poslanici iz stranke Rekonkvista, koji su takođe na krajnjoj desnici, ali im je lider neprijateljski nastrojen prema Le Pen. Makronova koalicija trenutno ima 250 poslanika, ali se suočava sa predviđenim gubicima i mogu imati manje od 110 mandata u budućem savezu. Levičarski Novi narodni front trebalo bi da dobije između 180 i 210 mandata, daleko od neophodnih 289 za većinu.
Izbori su prilika za promene u francuskom političkom pejzažu, a rezultati prvog kruga će odrediti koji će kandidati ući u drugi krug. S obzirom na trenutne ankete, Nacionalno okupljanje Marin Le Pen moglo bi imati značajno veći uticaj u parlamentu, dok prema procenama Makronova koalicija i levičarski Novi narodni front mogu oslabiti. Sutra će birači u Francuskoj imati priliku da odaberu svoje predstavnike koji će oblikovati politiku zemlje u narednom periodu.
