Nasilje u lezbejskim partnerskim odnosima je česta pojava, a zakonska zaštita žrtava nije jasno definisana. Organizacija za lezbejska ljudska prava LABRIS sprovela je istraživanje koje pokazuje da 40% ispitanica trpi nasilje, najčešći oblik nasilja je psihičko. Programka koordinatorka u LABRIS-u, Aleksandra Gavrilović, ističe da je nasilje u istopolnim odnosima podjednako prisutno kao i u heteroseksualnim, ali se manje govori o njemu. Članice LGBT+ zajednice su manje zaštićene i podržane kad je nasilje u pitanju, a neravnopravnost i društveno neprepoznavanje istopolnih partnerstava doprinose manjoj vidljivosti problema.
Istraživanje pokazuje da svaka druga lezbejka pretrpi neki oblik nasilja u partnerskom odnosu, a često se radi o psihičkom nasilju. Većina ispitanica nikada nije prijavila nasilje institucijama zbog straha od predrasuda i homofobije. Autorka istraživanja, Anđela Čeh, ističe da nedostatak zakonskih okvira za zaštitu žrtava nasilja u istopolnim zajednicama dovodi do toga da žrtve ostaju bez adekvatne podrške i zaštite. Advokatica Marjana Majstorović ističe da je problem u prepoznavanju istopolnih zajednica kao bračnih partnera, što otežava zaštitu žrtava nasilja. Zakon o zaštiti od porodičnog nasilja nije jasno definisan u slučajevima nasilja u istopolnim zajednicama.
U Srbiji se istopolne zajednice ne prepoznaju kao partnerske, što dovodi do nedostatka adekvatne zaštite. Institucije imaju mogućnost tumačenja odredbi zakona u slučajevima partnjerskog nasilja u istopolnim zajednicama, ali pristupačna zaštita zavisi od njihove volje. Potrebno je jasnije definisanje zakonskih okvira i pružanje veće podrške žrtvama nasilja u lezbejskim partnerskim odnosima kako bi se rešio ovaj važan društveni problem.
