U beogradskoj osnovnoj školi, testiranjem je otkriveno da svaki treći osmak ne zna sva pisana i štampana slova azbuke. Od 110 testiranih učenika osmog razreda, čak 40 je pogrešno napisalo neko slovo. Pisac za decu, Bojan Ljubenović, je putem društvenih mreža obelodanio ove alarmantne podatke.
Profesorica srpskog jezika i književnosti, Jasna Janković, ističe da problem funkcionalne pismenosti kod dece traje godinama i postao je društveni problem. Rezultati PISA testova poslednjih deset godina pokazuju da su rezultati dece sve lošiji, te je potrebno napraviti selekciju gradiva i decu naučiti da razmišljaju i razumeju pročitano.
Dečiji psiholog, Branka Tišma, objašnjava da deca prvo uče latinično pismo putem telefona i kompjutera pre nego što dođu u dodir sa ćirilicom. Mnogi faktori, poput previše vremena provedenog na društvenim mrežama, utiču na lošu funkcionalnu pismenost dece danas. Deca takođe nemaju naviku da obnavljaju gradivo i primenjuju stečena znanja u praksi, što dovodi do smanjenja pažnje i razumevanja teksta.
Jankovićeva ističe da je neophodno vratiti školu i znanje na pijedestal, da bi se rešio ovaj problem. Sa porastom korišćenja skraćenica i nedostatkom razvijene kulture čitanja, deca gube sposobnost da pravilno komuniciraju pisanim putem. Nastavnici su suočeni sa teškoćama u zadržavanju pažnje učenika, a roditelji su pozvani da se uključe u opismenjavanje svoje dece.
Ovi alarmantni podaci pokazuju da je važno preduzeti korake ka poboljšanju obrazovnog sistema i podizanju svesti o važnosti obrazovanja i funkcionalne pismenosti među mlađim generacijama. Svaki pojedinac u društvu, kako roditelji, tako i nastavnici, treba da se angažuje u borbi protiv ovog sveprisutnog problema.
