Nakon rekordne 2021. godine za srpsku malinu, započeo je trend pada izvoza ovog voća. Gubitak je zabeležen i u količini, ali i u deviznoj vrednosti tokom 2022. i 2023. godine. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, izvoz maline u 2023. godini bio je za trećinu manji nego 2021. godine, sa vrednošću od oko 280 miliona eura.
U isto vreme, uvoz maline u Srbiju takođe je opao, a prednjači malina proizvedena u Bosni i Hercegovini. Stručnjaci za voćarstvo tvrde da postoje više razloga za ovakvo stanje kad su u pitanju srpski malinari. „Sa jedne strane tu su nerealni zahtevi proizvođača, a sa druge strane neznanje i nepoznavanje tržišta od strane otkupljivača i izvoznika. Veliki problem je i istupanje pojedinaca koji su u velikoj meri doprineli zbunjenosti i poziciji Srbije kao svetskog lidera u proizvodnji maline“, istakao je dr Aleksandar Leposavić.
Proizvođači maline koji su u velikoj meri nezadovoljni otkupnom cenom koju im nude hladanjačari neretko se odlučuju na proteste tokom sezone berbe. „Sve ovo veoma demoralizuje malinare zbog činjenice da su proizvođači u velikoj meri nezadovoljni prošlogodišnjom sezonom, a ima i onih koji nisu naplatili svoju robu još od 2022. godine“, rekao je Leposavić.
Otkupna cena maline prošle godine bila je prilično niska, pa se već postavlja pitanje kakvo će stanje biti ove godine. Osim za svežom, opala je potražnja i za srpskom zamrznutom malinom. Pad tražnje za zamrznutom malinom je sve više neujednačen i kreće se od 10 procenata u Francuskoj, do čak 40 odsto u Nemačkoj. Francuska i Nemačka su dva najveća tržišta za zamrznutu srpsku malinu.
Prema stručnjacima, ključ za rešenje ove situacije leži u boljoj saradnji između proizvođača, otkupljivača i izvoznika, kao i u promociji kvaliteta srpske maline na inostranom tržištu. Nadaju se da će se situacija sa izvozom srpske maline popraviti u narednim godinama.
