Zvaničnici švedske vlade postarali su se da na svim mestima na kojima često na poslu boravi ministarka za rodnu ravnopravnost Paulina Brandberg nema banana jer, kako navodi „Politico“, ona ima strah od tog voća.
Za „bananofobiju“ ministarke saznalo se preko mejlova koje je švedski tabloid „Ekspresen“ objavio u sredu, a u kojima osoblje Brandbergove posebno naglašava da se pre njenih zvaničnih poseta banane uklone iz prostorija.
„Paulina Brandberg je alergična na banane, stoga bismo cenili kada ne bi bilo banana na mestima koja će obilaziti“, piše u jednom od mejlova upućenom Norveškoj sudskoj agenciji, koja je tu sugestiju i uvažila.
U jednom od mejlova koje je ministarkin tim uputio portparolu švedskog parlamenta Andreasu Norlenu naglašeno je da ne treba da bude ni „traga od banana“ na mestima na kojima će Brandbergova biti u toku sastanka.
Ona je u više navrata tokom 2020. godine putem objava na mreži Iks da ima fobiju od banana i da je to “najčudnija“ fobija na svetu, a za „Ekspresen“ je istakla da to može da se nazove alergijom i da dobija stručnu pomoć kada su banane u pitanju.
Kako navodi Međunarodna klasifikacija bolesti, bananofobija nije česta pojava, pa stoga ne spada zvanično u fobije, ali su strahovi od hrane okarakterisani kao specifični, izolovani vidovi fobija.
Ministarka Brandberg nije jedina koja se suočava sa ovakvim strahom. Na primer, slavna pevačica Britni Spirs takođe izjavila da joj je bananofobija, a razlog za to nije poznat. Postavlja se pitanje koliko je ovakav strah opravdan i kako može uticati na svakodnevni život osoba koje se s njim suočavaju.
Stručnjaci ističu da fobije, kao što je bananofobija, mogu biti vrlo ozbiljne i mogu značajno uticati na mentalno zdravlje osobe. Važno je da se osobe koje se bore sa ovim strahovima obrate stručnjacima za mentalno zdravlje kako bi dobile odgovarajuću podršku i terapiju.
Osim što može uzrokovati stres i anksioznost, fobija od banane može ograničiti osobu u svakodnevnim aktivnostima, posebno ako se ta osoba suočava sa situacijama u kojima su banane prisutne. Zbog toga je važno da se o ovakvim strahovima otvoreno priča kako bi se osobe ohrabrile da potraže pomoć i rešenje.
U slučaju ministarke Brandberg, njen tim je preduzeo konkretne korake kako bi se osiguralo da njen strah od banane ne utiče na njen rad i obaveze. Ovo je primer kako podrška i razumevanje okoline mogu pomoći osobi da se nosi sa svojim fobijama i da nastavi normalno sa svojim životom.
Brandbergova je hrabro iznela svoj strah u javnost i time podigla svest o ovom problemu. Važno je da se o mentalnom zdravlju otvoreno priča i da se osobe koje se suočavaju sa fobijama ohrabre da potraže pomoć i podršku.
U konačnici, važno je da se osobe koje se suočavaju sa fobijama ne osećaju osramoćeno ili izolovano, već da se ohrabre da potraže pomoć i podršku. Mentalno zdravlje je važno kao i fizičko zdravlje i treba ga tretirati sa istom pažnjom i brigom.
