Prošle godine, svet je zabeležio rekordnu potražnju za zlatom, što je značajno uticalo na globalno tržište ovog plemenitog metala. Prema izveštaju Svetskog saveta za zlato, ukupna količina zlata koja je trgovana u 2023. godini iznosila je 4.974 tona, što predstavlja porast u odnosu na 4.899 tona iz 2022. godine. Ovaj trend rasta potražnje je, između ostalog, podstaknut velikim nabavkama od strane centralnih banaka, kao i povećanjem investicija u zlato, što je posledica geopolitičkih i ekonomskih neizvesnosti.
Šaokai Fan, globalni rukovodilac za centralne banke u Svetskom savetu za zlato, ističe da je potražnja za zlatom u 2024. godini dostigla nove rekordne vrednosti. Centralne banke su pokazale „nezasitan“ apetit za zlatom, što se može videti iz podataka koji pokazuju da je obim svetske trgovine zlatom već treću godinu zaredom prešao 1.000 tona.
Narodna banka Poljske se pokazala kao najveći kupac zlata među centralnim bankama, dodajući 90 tona svojim rezervama. Turska centralna banka je zauzela drugo mesto sa povećanjem svojih rezervi za 75 tona, dok je Rezervna banka Indije bila treća, redovno kupujući zlato tokom godine osim u decembru. Ovi podaci ukazuju na to da centralne banke širom sveta nastavljaju da diverzifikuju svoje rezerve, posebno u svetlu ekonomskih turbulencija.
Potražnja za zlatnim polugama i kovanicama ostala je na visokom nivou, zahvaljujući velikom interesovanju u zemljama kao što su Kina i Indija. Kineski investitori, suočeni sa nedostatkom alternative za ulaganje, sve više se orijentišu ka zlatu. Ekonomska neizvesnost u Kini, uz stalnu volatilnost tržišta akcija i rekordno niske prinose na državne obveznice, dodatno su podstakli ovu potražnju.
U Indiji, potražnja za zlatom je porasla nakon što je vlada smanjila uvozne dažbine na zlato sa 15% na 6% u julu, što je značajno olakšalo pristup ovom plemenitom metalu. Ove promene u politici su omogućile Indijcima da lakše ulažu u zlato, što je takođe doprinelo oporavku potražnje.
Međutim, potražnja za zlatnim nakitom razočarava. Obim trgovine zlatnim nakitom pao je za 11% na 1.877 tona, što ukazuje na promene u potrošačkim navikama i ekonomskim uslovima. Ovaj pad može biti rezultat različitih faktora, uključujući visoke cene zlata i smanjenu kupovnu moć potrošača.
Svetski savet za zlato naglašava da su promene na tržištu zlata odraz šireg ekonomskog okruženja. Na globalnom nivou, potražnja za zlatom je često povezana sa nesigurnostima na tržištu i inflacijom, što zlato čini privlačnom opcijom za investitore koji žele da zaštite svoj kapital.
Kako se globalna ekonomija suočava s neizvesnostima, zlato ostaje jedan od najpouzdanijih oblika imovine. Sa sve većim brojem investitora koji se okreću zlatu, očekuje se da će potražnja ostati stabilna ili čak rasti u narednim godinama. U tom kontekstu, centralne banke će verovatno nastaviti svoj trend kupovine zlata kao sredstva diverzifikacije svojih rezervi.
U zaključku, potražnja za zlatom u 2023. godini je postavila nove rekorde, a sličan trend se očekuje i u budućnosti. S obzirom na globalne ekonomske izazove i geopolitičke tenzije, zlato će nastaviti da igra ključnu ulogu kao sigurno utočište za investitore širom sveta.
